BUDUĆNOST ZDRAVSTVA I ZDRAVI LJUDI: Potreban nam je održiv zdravstveni sistem

Transformacija tržišta u sektoru zdravstva dovodi i do povećane efikasnosti tržišta zdravstvene zaštite

- Jedna od naših prvih studija iz sredine 90-ih bavila se pitanjima troškovne efikasnosti i prevencije, među prvima je pokrenula ta pitanja na međunarodnom nivou i prevedena je na više od 20 jezika - navela je ona.

Ujedinjeni protiv problema

Prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, istakao je na početku prvog panela da je u eri korone funkcionisanje zdravstvenog sistema veoma kompleksno.

- Pandemija kovida je pokazala da zdravstveni sistem kao jedinka ne bi mogao da iznese čitav ovaj problem. Ono što se vidi u trenutnoj situaciji jeste potreba da se zbrine veliki broj obolelih, da se obezbede prevoz, smeštaj, hrana, medikamenti. Nijedan naš građanin nije ostao nezbrinut i još jednom apel - nosimo maske, držimo distancu, samo tako možemo pomoći i sebi i najmilijima - zaključio je Vekić, dodavši da će pandemija dati nove smernice za buduću saradnju i rešavanje problema.

Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, istakla je značaj obavezne imunizacije.

- Studije u svetu su pokazale da je došlo do promena u pružanju usluga jer su se prioriteti promenili - rekla je Jovanovićeva i dodala da je zbog pandemije došlo do pada obavezne imunizacije, ali da će se Institut truditi da podigne obuhvat u narednom periodu.

Ona je naglasila se „Batut“ sprema i za dolazak vakcine protiv kovida i podsetila da su potpisani svi neophodni ugovori za nabavku vakcine protiv korone čim ona bude dostupna na tržištu.

Pavle Zelić, zadužen za međunarodnu saradnju, evropske integracije i odnose s javnošću u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, govorio je o digitalizaciji čitavog sistema koji se tiče lekova, medicinskih sredstava i opreme, što pretpostavlja i promenu brojnih zakona. On je naveo da će njihov informacioni sistem biti operativan u prvoj polovini naredne godine, kao i da je digitalizacija omogućila nesmetano poslovanje i bezbednu komunikaciju sa svim saradnicima bez fizičkog kontakta i susreta.

Noviteti: e-uput i e-bolovanje

Nenad Paunović, direktor jedinice za implementaciju strateških projekata Delivery Unit, naglasio je da pacijenti ne treba da budu kuriri zdravstvenim radnicima, pa da nose dokumentaciju od šaltera od šaltera, kao što ni građani ne treba da budu kuriri državnoj upravi.

On smatra da digitalizacija u zdravstvu treba da obezbedi što efikasniji zdravstveni sistem koji bi omogućio pacijentima da što brže i lakše obave šta imaju, da lekari budu umreženi i tako među sobom sarađuju, da medicinska dokumentacija bude u centralnom informacionom sistemu. Kao novitete najavio je e-uput, kao i e-bolovanje, ali i telemedicinu.

Sandra Marinković, član Upravnog odbora AmCham i External Affairs Lead MSD, govorila je o dostupnosti osnovne i preventivne medicinske zaštite u epidemiji kovida, posebno kad je reč o onkološkim pacijentima. Primetan je pad preventivnih pregleda za čak 65 odsto, pa Marinkovićeva zaključuje da nekovid pacijentima isto tako mora da bude obezbeđena usluga i zaštita.

Održivost zdravstvenog sistema

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova - INOVIA, naglasio je u drugom panelu posvećenom održivsti zdravstvenog sistema, da zaostajemo u dostupnosti terapijom inovativnim lekovima. On je, međutim, naglasio da su zalaganjem RFZO mnogi inovativni lekovi i terapije dospeli na pozitivnu listu, a poseban proboj se desio 2017.

- Ove godine bilo je predviđeno pet milijardi dinara, što je više nego u poslednjih pet godina zajedno, a onda nam se desila korona. Nadam se da će pre kraja godine doći do još jednog velikog proširenja pozitivne liste u korist inovativnih lekova - istakao je Trkulja.

Sanda Savić, predsednica Odbora Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS i predsednica Grupacije proizvođača lekova PKS, naglasila je da je u ovom trenutku prioritet stabilnost snabdevanja lekovima i poručila građanima da ne brinu, da je snabdevanje lekovima stabilno.

Ona je podsetila i na dešavanja u EU, koja je s početka pandemije odmah iscrtala granice kad je reč o snabdevanju lekovima. Savićeva je rekla da smo se u toj situaciji dobro snašli kao društvo, pa je i vrlo brzo po izbijanju epidemije u Srbiji skinuta zabrana izvoza naših lekova. Jedan od načina borbe protiv potencijalnih prekida u snabdevanju lekova je javno objavljivanje liste deficitarnih lekova, koja bi bila dostupna svim učesnicima u lancu snabdevanja i omogućila bržu i efikasniju reakciju.

Privatni zdravstveni sektor

Željko Jović, direktor Sektora za zdravstveno osiguranje, Uniqa osiguranje, istakao je važnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, naročito sada kada je veliki deo bolnica prešao u kovid režim.

- Naročito u doba pandemije, kada korisnici mogu da vide koliko je ono važno i šta sve pruža, mada je u Srbiji ono slabije zastupljeno - kaže on.

On je dodao da je privatno zdravstveno osiguranje u Srbiji na najvišem nivou ne samo zbog rada i truda osiguravajućih kuća nego i zbog izuzetno dobro razvijenog privatnog zdravstvenog sektora.

Davorin Radosavljević sa Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije naveo je da oni rade u punom kapacitetu.

- Od marta dosad uspeli smo da održimo neprekidno davanje hemioterapije u obimu koji odgovara obimu pacijenata - naveo je on i istakao da su sada lekari i uopšte medicinsko osoblje veći problem nego pacijenti, jer obolevaju.

Kurir.rs/ Jelena Vukić