KONFERENCIJA AMG: Nove tehnologije i domaća pamet

Tomislav Knežević iz GIZ istakao je da je nemačka razvojna saradnja već 18 godina zastupljena u Srbiji.

- Dosad je implementirano više od milijardu i 800 miliona evra razvojne pomoći u različitim segmentima koji se tiču dobrog upravljanja energetskom efikasnošću, zaštitom životne sredine, ali i podrške razvoju privrede i zapošljavanju.

Šefica upravljačkog tela za IPARD Ministarstva poljoprivrede Jasmina Miljković objasnila je da se IPARD programira na sedmogodišnjem nivou.

- Još 2015. godine smo uveliko pričali o IPARD, a onda smo shvatili da smo se potpuno nespremno upustili u taj poduhvat. Nismo dovoljno ozbiljno shvatili koliko institucije moraju biti spremne da ispune naše zahteve, a isto tako su poljoprivrednici, mala i srednja preduzeća bili nespremni da prihvate obaveze koje proizilaze iz IPARD programa - ispričala je Miljkovićeva.

Direktorka IMGG dr Jelena Begović govorila je o strategiji pametne specijalizacije i istakla da je novi koncept strategije vezan za inovacije i određivanje prioriteta u oblastima u kojima određena zemlja ima prednost.

- Specifičnost strategije mora da bude dokazani prioritet države, da imate jak istraživački sektor u toj oblasti, ali morate imati i kompanije koje se time bave. Jedna od tih oblasti je i proizvodnja hrane i poljoprivreda. Strategija podrazumeva dijalog privatnog i javnog sektora, učestvuju država, akademija, privatni i civilni sektor - pojasnila je Begovićeva.

Kada su u pitanju inovacije i unapređenje, primeri dobre prakse su Institut za ekonomiku poljoprivrede i Fondacija Ana i Vlade Divac. Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, predstavio je novo rešenje koje će smanjiti troškove navodnjavanja i koje predstavlja zamenu za dizel i benzinske agregate.

- Nove tehnologije, domaća pamet i došli smo do novog uređaja koji se zove mobilni robotizovani solarni elektrogenerator. Mobilni zbog toga što je lako prenosiv, solarni zbog toga što koristi solarnu energiju. I, s druge strane, to je uređaj koji je jednostavan za upotrebu i koji uspešno zamenjuje agregate za navodnjavanje, a koji je već sada dosta prepoznat - kaže Subić.

On ističe da je uređaj prvi put predstavljan proizvođačima 2015, otkad je svake godine unapređivan:

- Sad imamo sistem koji je stabilan, imamo ogled u mestu Belegiš kod Stare Pazove na površini od 10 hektara, gde kombinujemo mobilni robotizovani uređaj koji, pored toga što akumulira energiju sunca i koristi kod agregata za navodnjavanje, isto tako je i jedan pametan uređaj koji koordinira različite sisteme za navodnjavanje i zemljište preko senzora.

Uroš Delić, ekonomski savetnik Fondacije Ana i Vlade Divac:

- Nije samo dovoljno dati ljudima opremu već je potrebna i edukacija. Upravo to ćemo obezbediti za naše poljoprivrednike, a pored toga, pružamo podršku i mladima preko različitih programa.

Učesnici su zaključili da je u savremenom svetu suština da svi budu interaktivni i da naučnoistraživački instituti budu uključeni u ceo proces.

Delez Srbija i Banka hrane Svakodnevni obrok za 9.000 ljudi

Saradnja i međusobno razumevanje nevladinog i korporativnog sektora predstavljaju formulu koja se u praksi pokazala kao jedan od najuspešnijih modela za efikasan pristup bitnim društvenim temama.

Pozitivan primer s našeg tržišta su kompanija „Delez Srbija“ i Banka hrane Beograd, koje već četiri godine realizuju projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“.

Zahvaljujući ovom projektu, 9.000 socijalno ugroženih građana, korisnika Banke hrane u 27 gradova svakodnevno dobijaju voće i povrće. Do sada je donirano više od 3.000 tona hrane.

Mirjana Jovašević, direktorka korporativnih komunikacija i održivog poslovanja „Delez Srbije“, istakla je da su zaposleni ove kompanije i kupci u kontinuitetu uključeni u brojne humanitarne akcije i da se uvek rado odazivaju.

- Samo zajedno možemo da učinimo bitne pomake u stvaranju lepšeg društva. Projekat doniranja voća i povrća svakodnevno olakšava život velikom broju ljudi, a samo u prethodnoj godini donirano je 1.200 tona namirnica - istakla je Mirjana Jovašević.

U Srbiji se procenjuje da 26,1 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. S druge strane, prema nezvaničnim podacima, srpska domaćinstva godišnje bace 250.000 tona hrane. U Evropi je taj procenat niži samo za jedan odsto i 25 odsto stanovništva čine siromašni, dok se 90 miliona tona hrane baci. „Delez Srbija“ je najveći donator hrane u našoj zemlji.

- Banka hrane Beograd je saradnju koju ima sa „Delezom“ kroz redovne donacije osnovnih životnih namirnica sada podigla na još viši nivo. Naše partnerske organizacije dolaze u prodavnicu koja im je dodeljena, preuzimaju voće i povrće i distribuiraju ga korisnicima, čime je lanac maksimalno efikasan. Svim korisnicima su ove donacije od izuzetnog značaja, jer dobijaju i kvalitetnu i bolje balansiranu ishranu, koja utiče i na poboljšanje njihovog zdravlja - kaže Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane Beograd.

Saradnja „Delez Srbije“ i Banke hrane traje više od 10 godina. Zajedno organizuju različite aktivnosti tokom cele godine s ciljem da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, a projekat doniranja voća i povrća samo je jedan u nizu koje organizuje kompanija u oblasti društveno odgovornog poslovanja.

(Kurir.rs/Ekipa Kurira /Foto: Mario Marković, Nemanja Nikolić)