RECITE NE PLASTICI: Predstavlja 70 odsto otpada, razgrađuje se 1.000 godina!

EKOLOGIJA Kako bi stala na put zagađenju plastikom, Evropska komisija predložila je da se zabrani korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda, koji predstavljaju 70% otpada

Ovi zabrinjavajući podaci, koje je objavio Svetski ekonomski forum (The World Economic Forum), očigledan su pokazatelj visokog stepena zagađenosti planete plastikom. Plastici je potrebno i do 1.000 godina da se razgradi u prirodi, a ono što je alarmantno je i da može dospeti u ljudski organizam, putem plastične ambalaže u koju se pakuju hrana i piće, kao i konzumacijom morskih plodova (riba, školjki, rakova...), u čijim telima se sve češće pronalaze mikročestice plastike.

Kraj slamčicama

Kako bi stala na put zagađenju plastičnim otpadom, Evropska komisija je u maju ove godine predložila da se na teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda (plastičnih slamčica, tanjira, pribora za jelo, štapića za uši...). Ovo su tek neki od proizvoda koji su se našli na listi predloga kao najveći zagađivači evropskih obala i voda. Na spisku su i kašičice za mešanje kafe i držači za balone. Jednokratni plastični artikli predstavljaju ukupno 70 odsto otpada u vodama Evrope.

Ujedinjene nacije su ovaj problem uvrstile u cilj broj 12 Agende UN za održivi razvoj 2030, čime su se obavezale da će do 2030. godine značajno smanjiti generisanje otpada i obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje.

Cilj primene novih mera je da se otpad koji čine pomenuti plastični proizvodi prepolovi, čime bi bila izbegnuta šteta po životnu sredinu, za koju se procenjuje da bi do 2030. iznosila 223 milijarde evra.

Srbija prati EU?

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže za Kurir da je Evropska unija u svom najnovijem paketu zakona cirkularne ekonomije predvidela vrlo oštra pravila po pitanju proizvodnje plastike i reciklaže plastičnog otpada.

- I Srbija ide u korak s tekovinama EU u primeni mera i aktivnosti na smanjenju i kasnijem potpunom ukidanju plastičnih proizvoda, pre svega za jednokratnu upotrebu, kao što su štapići za uši, slamke i štapići za pića, ali i plastični tanjiri, čaše i pribor za jelo. Širom Evrope, u tržnim centrima plastične kese uopšte više nisu dostupne i to je put kojim je i Srbija krenula u rešavanju problema plastičnog otpada - kaže Radović i dodaje da će se, pored smanjenja korišćenja ovih proizvoda, raditi i na smanjenju količine plastike koja se koristi kao ambalaža za različite proizvode - od hrane do dečjih igračaka.

- Za većinu navedenih proizvoda već postoje alternativni materijali koji zadovoljavaju karakteristike zaštite proizvoda, a nisu plastika. Jasno je da bez plastičnih proizvoda ne možemo, tako da je jedan od predloga EU da do 2030. godine sva proizvedena plastika bude 100 odsto reciklirana. Do tada će se raditi na uvećanju udela na tržištu plastike sa osobinama biorazgradivosti - kaže Radović.

Zagađivač plaća

Kad je reč o plastičnim posudama za brzu hranu, Evropska unija upućuje države članice na poštovanje principa „zagađivač plaća“. Preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih dobara moraće da snose troškove upravljanja otpadom i čišćenja, a na etiketama pojedinačnih proizvoda (sanitarni peškiri, vlažne maramice, baloni) biće obavezno isticanje instrukcija za njihovo odlaganje, navođenje negativnog uticaja koji imaju na životnu sredinu i upozorenje o prisustvu plastike.

Neophodnost ovih artikala niko ne poriče, ali Evropljani se pozivaju na prelazak ka održivijim alternativama, a za njihovo pronalaženje i razvijanje namenjeni su određeni podsticaji. Očekuje se da bi zamena najčešće korišćenih jednokratnih plastičnih proizvoda inovativnim zamenskim proizvodima mogla da stvori oko 30.000 radnih mesta na lokalnom nivou.

- I dalje ćete moći normalno da organizujete piknik, popijete koktel ili očistite uši - izjavio je Frans Timerman, potpredsednik Evropske komisije, koji se nada da će predlog o zabrani plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu biti pozitivno ocenjen od strane Parlamenta EU i zemalja članica. On očekuje da ćemo rezultate videti pre maja 2019.

Reciklira se samo 9%

Kad je reč o reciklaži, više od 70% proizvedene plastike završi na otpadu, u okeanima i u prirodi, oko 30% je i dalje u upotrebi, a samo oko 9% plastike se reciklira.

Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, kaže za Kurir da, za razliku od zemalja Evropske unije, gde brojne organizacije protiv zagađenja vode intenzivnu kampanju da se smanji ili potpuno zabrani upotreba plastike za jednokratnu upotrebu, u Srbiji se ekološke organizacije slabo bave ovom temom.

- Verovatno iz razloga što su pre svega projektno organizovane, pa teme njihovog interesovanja uglavnom zavise od interesa donatora. Drugi razlog jeste i taj što Srbija još uvek nije ni blizu da implementira rešenja za smanjenje zagađenja u oblasti upravljanja otpadom koja u Evropskoj uniji postoje već decenijama, pa negde i nije logično da se bez toga pristupi uvođenju tako drakonskih mera kao što je zabrana jedokratne plastike - kaže Cvejanov i dodaje da je u zemlji gde se još uvek najveći procenat otpada odlaže na nesanitarne deponije i gde se zakopava opasni otpad apsurdno pričati o zagađenju plastičnim cevčicama.

- Ono što ima smisla jeste raditi na podizanju svesti potrošača da izbegavaju plastične proizvode za jednokratnu upotrebu. Ne mora država da nam nešto zabrani da bismo shvatili da treba da smanjimo hiperpotrošnju jednokratne plastike, svako ko se malo osvrne oko sebe videće štetu koja ona pravi životnoj sredini, od drveća okićenog kesama do reka preplavljenih plastičnim bocama - zaključuje Kristina Cvejanov.

Kurir / Dijana Glogonjac

Foto: Mario Marković, Ikea, Promo, Printscreen, Shutterstock, Profimedia, Arhiva