STOP TRGOVINI LJUDIMA: Više od 40 miliona ljudi nalazi se u ropstvu

Godišnje se u Srbiji zvanično identifikuje oko 50 žrtava trgovine ljudima, ali su procene da je realan broj žrtava mnogo veći

Poslednji izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR) za 2016. navodi da se 40,3 miliona ljudi na svetu nalazi u nekom obliku ropstva, od toga skoro 25 miliona su žrtve radne eksploatacije (u šta spada i seksualna eksploatacija), dok se ostatak odnosi na žrtve prisilnog braka.

Prema ovogodišnjem izveštaju Stejt departmenta za trgovinu ljudima u Srbiji, Srbija je napredovala iz treće grupe „zemalja za posmatranje“ u drugu grupu, u koju spadaju zemlje koje još uvek ne ispunjavaju minimum standarda u borbi protiv trgovine ljudima, ali čine značajne korake u tom pravcu. Prema zvaničnim podacima, za prvih šest meseci ove godine identifikovano je 28 žrtava trgovine ljudima u Srbiji, dok je 2017. identifikovano 20 žrtava trgovine, svi državljani Srbije, od čega 13 maloletnih. Ministarstvo za rad je, na okruglom stolu održanom u ponedeljak, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima najavilo otvaranje prvog Prihvatilišta za urgentni smeštaj žrtava trgovine ljudima do kraja godine.

Borba za suzbijanje ovog problema vodi se kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou, dok ogromnu ulogu u suzbijanju ovog problema imaju organizacije civilnog društva. Jedna od najznačajnijih organizacija, a svakako i najstarija, jeste organizacija Astra, osnovana 2000. godine, čiji je rad prepoznao i Stejt department, koji je Ivani Radović, programskoj koordinatorki organizacije AstrA, prošlog meseca dodelio nagradu „Heroj borbe protiv trgovine ljudima“ (TIP Hero). Radovićeva je ujedno i prva dobitnica ove nagrade iz Srbije i jedina ovogodišnja dobitnica iz Evrope.

U intervujuu za Kurir, Radovićeva objašnjava šta ova nagrada znači za njen rad, kao i koje su razmere problema trgovine ljudima u Srbiji:

- Nagradu doživljavam kao priznaje za celokupan ogromni rad organizacije Astra u poslednjih 20 godina na suzbijanju trgovine ljudima, pružanju pomoći i podrške žrtvama, podršku izgradnji sistema zaštite žrtava u Srbiji, i vrlo sam ponosna što sam prva osoba iz Srbije koja je tu nagradu dobila.

Kakva je situacija u Srbiji kad je reč o borbi protiv trgovine ljudima?

- Srbija je zemlja porekla i destinacije za žrtve trgovine ljudima. Najveću većinu žrtava čine domaći državljani i državljanke koji su eksploatisani ili u našoj zemlji, ili u inostranstvu. Ono što je nekad važilo - da smo mi zemlja tranzita i privremene destinacije na putu ka EU za žrtve iz istočne Evrope, ne važi preko deset godina. Žrtve trgovine ljudima iz naše zemlje se eksploatišu u zemljama EU (Austrija, Francuska, Slovenija, Švedska, Italija, Slovačka itd.), Rusiji i u susednim zemljama.

Kada se radi o trgovini ljudima, sam Krivični zakon nije loš; takođe, i ostali relevantni zakoni nisu toliko loši koliko se ne primenjuju dosledno u praksi. Na primer, predviđena kazna za trgovinu ljudima je od tri do 12 godina zatvora, a najmanje pet godina zatvora ako je reč o trgovini decom. U praksi, u najvećem broju slučajeva izriču se kazne između tri i pet godina, znači na nivou zakonskog minimuma. Na primer, u 2017. godini nijedan trgovac ljudima nije osuđen na više od pet godina zatvora. Takođe, ne primenjuju se - ili se samo formalno primenjuju - mere zaštite koje mogu olakšati položaj žrtava u krivičnom postupku, u kome one moraju da učestvuju. Ako odbiju da se pojave kao svedoci, one budu kažnjene, a praksa, uprkos postojanju zakona, u tom postupku ih ne štiti.

Koji oblik trgovine ljudima je najzastupljeniji u Srbiji?

- U Srbiji je oduvek bila najzastupljenija seksualna eksploatacija, tj. prinudna prostitucija i drugi oblici seksualne eksploatacije, a poslednjih godina beleže se i slučajevi zloupotrebe u pornografiji. Međutim, svake godine se identifikuje po nekoliko slučajeva svih drugih oblika trgovine ljudima, kao što su radna eksploatacija, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni brakovi i slično. Takođe, veliku većinu žrtava čine žene i devojčice. Najčešća zajednička karakteristika žena koje su preživele trgovinu ljudima jeste prethodno iskustvo porodičnog nasilja, partnerskog nasilja, nasilja koje deca trpe u porodici. Jednostavno, mlade devojke i žene, u pokušaju da pobegnu od nasilja koje trpe u porodici, vezi ili braku, često postanu žrtve trgovine ljudima.

Koliko se situacija promenila, odnosno da li se broj žrtava povećava ili smanjuje iz godine u godinu?

Kod nas se poslednjih godina beleži smanjenje broja identifikovanih žrtava, ali to, nažalost, nije znak da trgovine ljudima ima malo. Kad se smanji broj žrtava, bez promene u nekim drugim okolnostima, to samo govori koliko se zapravo radi na istragama ovog krivičnog dela jer je policija još uvek akter koji otkriva najveći broj slučajeva. Nažalost, policija koja se bavi istragama trgovine ljudima je ista ona koja je zadužena za suzbijanje krijumčarenja ljudi, i u svetlu izbegličke krize, oni nisu prosto imali kapaciteta da se dovoljno posvete trgovini ljudima. Za trgovinu ljudima je karakteristična vrlo visoka „siva brojka“, tj. procenjeni procenat neprijavljenih slučajeva. Zato pre možemo govoriti o tome koliko slučajeva je otkriveno, a ne koliko ih ima ili nema.

Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima u Srbiji?

Položaj žrtava nije zadovoljavajući. Uvek se misli da kad izađete iz lanca trgovine ljudima, to je to. U praksi, to jeste kraj jedne borbe, ali i početak borbe za oporavak i borbe sa institucijama koje bi trebalo da vam pomognu i da vas zaštite. Na primer, žrtva mora da svedoči u krivičnom postupku protiv trgovaca, njen iskaz je često jedini dokaz, a postupci znaju da traju godinama, što znači da vi više puta godišnje morate da se pojavljujete u sudu. Žrtve nikada ne ostvare pravo na naknadu štete, dok je postupak mučan, skup i neizvestan, a materijalni, psihološki i fizički oporavak vrlo dug.

Žrtve trgovine ljudima su postale žrtve tako što su pokušale da reše neki svoj problem. Kada se spasu, problem je i dalje tu, ali njihovi kapaciteti da ga rešavaju su znatno smanjeni. U tom smislu, jako je važno žrtve osnažiti i podržati da im se trgovina ljudima ne dogodi ponovo, a u društvu dosta ograničenih mogućnosti taj rizik je uvek prisutan.

Koliko je organizacija Astra doprinela u borbi protiv trgovine ljudima i šta se sve promenilo od vašeg osnivanja do danas?

Astra je počela da radi 2000. godine i tada u Srbiji ništa nije postojalo kada se govori o borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava, ni zakona, ni institucija, ni stručnjaka. U odnosu na to, situacija se drastično promenila nabolje. Međutim, mi smo očekivali više i brže. Veliki broj primedbi i preporuka mi ponavljamo iz godine u godinu, uvek ih potkrepljujući novim dokazima i primerima, i ništa se ne menja. Često se misli da se stvari ne menjaju jer nema novca, ali ovde govorim o stvarima koje ne iziskuju novac, već samo dogovor i dosledno sprovođenje propisa koji u Srbiji postoje.

Marina Radenković - Dijana Glogonjac