Ko ima pravo na isplatu inkluzivnog dodatka? Građani zbunjeni, stručnjaci upozoravaju na kolaps sistema
Hrvatski zavod za socijalni rad je za samo dvadesetak dana od naslednika preminulih podnosilaca zahteva za inkluzivni dodatak, kojih ima oko 15 hiljada, primio 1.640 predloga za obnovu ili nastavak postupka, dok udruženja upozoravaju da su uputstva naslednicima nejasna.
Kako bi im olakšalo posao, Ministarstvo rada i socijalne politike je krajem aprila objavilo uputstva za naslednike, ali udruženja upozoravaju da ona nisu jasna ni korisnicima ni stručnim radnicima.
Zbog toga mnogi odustaju od ostvarivanja svojih prava, tvrde udruženja, komentarišući uputstva u kojima Ministarstvo naslednicima objašnjava da li mogu da traže nastavak ili obnovu postupka, kome da se obrate i koju dokumentaciju treba da prilože.
Sud: Naslednici imaju pravo na isplatu inkluzivnog dodatka
Ministarstvo se na taj korak odlučilo nakon što je Upravni sud doneo presudu prema kojoj naslednici imaju pravo na isplatu inkluzivnog dodatka preminule osobe, ukoliko se utvrdi da je ta osoba imala pravo na njega.
Do sada je Zavod primio ukupno 1.640 zahteva naslednika, od čega je njih 1456 tražilo obnovu, a 184 nastavak postupka.
Zavod ističe da su rešenja doneta u predmetima u kojima su primili mišljenje Zavoda za veštačenje, pri čemu je priznato 37 prava na inkluzivni dodatak, dok je odbijeno 47 zahteva jer nisu bili ispunjeni propisani uslovi.
S obzirom na to da su postupci još u toku, iz Zavoda su za Hinu rekli da nije moguće dati procenu prosečnog iznosa zaostalih isplata koje država duguje naslednicima.
Uputstva su važna jer su se naslednici Zavodu obraćali i pre pravosnažnosti presude i objavljivanja uputstava, međutim po njima do sada nije moglo da se postupa.
Organizovan je i besplatan info telefon, a Zavod ističe da su zabeležili pojačano interesovanje građana. Najčešća pitanja odnose se na potrebnu dokumentaciju, mesnu nadležnost područnih kancelarija i tok postupka nakon podnošenja predloga za obnovu ili nastavak postupka.
Udruženje Sjena: Na terenu vlada potpuna zbunjenost
Da se građani suočavaju sa nejasnoćama potvrđuje i udruženje koje okuplja porodice dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom, a koje ističe da su u praksi već uočeni problemi.
"Ova uputstva nisu razlog za zadovoljstvo i slavlje. Ona su samo dokaz koliko je sistem zakazao prema najranjivijim ljudima. Ovo je pokušaj popravljanja štete koja je već napravljena“, ocenila je predsednica Udruga Sjena Suzana Rešetar u razgovoru za Hinu.
Posebno zabrinjava, dodala je, što se i dalje sve prebacuje na građane i što ih se ponovo šalje da idu od vrata do vrata. Reč je o raznim rešenjima, od kojih neka uključuju i javne beležnike, odjave zdravstvenog osiguranja, banke, nasleđivanje, žalbe i druge postupke.
"Umesto da institucije same, po službenoj dužnosti, rešavaju postupke i kontaktiraju porodice, ljudi se ponovo šalju da sami proučavaju procedure, skupljaju dokumenta i snalaze se u lavirintu propisa koje jedva razumeju i pravnici, a kamoli iscrpljene porodice nakon smrti člana porodice“, rekla je.
Upozorila je da poseban problem oko prikupljanja dokumentacije imaju starije osobe koje se teže služe modernom tehnologijom, mejlovima i sistemom e-Građani, a navela je i da na terenu „vlada potpuna zbunjenost“.
"Ljudi ne znaju razliku između nastavka i obnove postupka. Ne znaju koje rokove moraju da poštuju. Ne znaju šta kada ostavinska rasprava nije završena ili kada ima više naslednika. I opet imamo isti obrazac – sistem stvara problem, a građani nose teret tog problema“, rekla je Rešetar.
Ljudi odustaju zbog komplikovanosti procesa
Naglasila je da iza svakog nerešenog predmeta ne stoji administrativni broj, već čovek – nečije dete, roditelj, porodica koja se godinama bori sa bolešću, invaliditetom, siromaštvom, administracijom i osećajem da ih država vidi tek kada postanu problem u javnosti.
"Nikada neću zaboraviti majku iz Zadra koja nam se obratila za pomoć, a čija je ćerkica, koja je bila u sistemu i korisnica lične invalidnine, preminula čekajući rešenje za inkluzivni dodatak. Ta majka danas pravdu za svoje dete mora da traži po sudovima“, rekla je Rešetar.
"Oni to rade namerno“, ocenila je, "zato što znaju da će pola ljudi u tom procesu odustati. Jer već jesu.“
"A kada govorimo o oko 15.000 umrlih osoba pre donošenja rešenja, onda više ne govorimo o pojedinačnim propustima, već o ogromnom institucionalnom neuspehu i sramoti države. I realno, broj bi mogao biti i veći jer i dalje postoji više od 100.000 nerešenih zahteva, ali javnost nema potpune brojke“, ocenila je Rešetar.
NovisS: Uputstva su unela još više nejasnoća
Uputstvima su "u potpunosti“ nezadovoljni i stručni radnici.
"Ne da nisu pomogla, nego su unela još više nejasnoća. Ni korisnicima ni stručnim radnicima nisu jasna“, rekla je za Hinu Nela Pamuković, predsednica Udruga NovisS – Nova vizija socijalne skrbi.
Govoreći o sprovodivosti uputstava u praksi, Pamuković je navela da im svakodnevno stižu urgencije od advokata.
"Ovaj posao je isključivo u nadležnosti pravnika, a uputstva daju socijalni radnici, koji ih ni sami ne razumeju, niti su dužni da ih razumeju, jer to ne spada u njihov stručni rad“, navela je.
Takođe je potvrdila da stručni radnici nailaze na neujednačena tumačenja u različitim kancelarijama „jer različiti nadređeni daju različita tumačenja ili ih uopšte nemaju“.
Upitana koliko uputstva zaista mogu pomoći građanima koji su izgubili člana porodice pre donošenja rešenja, Pamuković je ironično poručila:
"Toliko će im olakšati da moraju da plaćaju advokate za naknadno pronađenu imovinu i pokretanje prava na isplatu inkluzivnog dodatka po osnovu nasleđa – dodatna dva postupka kao dodatni trošak, jer ne razumeju postupak.“
Naime, čak i kada podnosioci zahteva imaju rešenje o nasleđivanju, čime dokazuju da su naslednici, ovo pravo nije moglo da uđe u rešenje o nasleđivanju jer nije bilo ostvareno za života korisnika. Ako tog prava nema u rešenju o nasleđivanju, ponovo se pokreće postupak dokazivanja naknadno pronađene imovine, napomenula je.
Pri tome je nejasna situacija, dodala je Pamuković, kada je rešenje napisano i poslato korisniku, ali ga korisnik nije primio zbog smrti, pa nije postalo izvršno niti je moglo biti naplaćeno. Kao dodatnu prepreku koja otežava rad stručnjaka i položaj građana navela je i ugovore o dosmrtnom/doživotnom izdržavanju, jer tada ne postoji rešenje o nasleđivanju.
Zavod: U toku više od 100.000 postupaka
Pamuković smatra i da će cela situacija dodatno opteretiti sistem s obzirom na kontinuirani odlazak stručnjaka, nedovoljan broj pravnika i postojeće nerešene slučajeve inkluzivnog dodatka.
"Kada bi se u rad uključili pravnici koji su upravnici ili rade u županijskim službama, raznim sektorima, kancelarijama i centrali Zavoda, a od kojih su mnogi otišli iz područnih kancelarija, bilo bi mnogo lakše. Ali tužna činjenica je da je organizacija HZSR-a postavljena tako da nikoga nije briga ni za stručnjake ni za korisnike“, ocenila je Pamuković.
Od početka primene Zakona o inkluzivnom dodatku, prema podacima Zavoda, doneto je više od 223.000 rešenja o priznavanju prava, a trenutno je u toku nešto više od 100.000 postupaka utvrđivanja prava.
"Iako prosečan broj mesečnih zahteva varira, primećen je određeni trend smanjenja novih zahteva. Stručni radnici u Zavodu nastavljaju intenzivno da rade kako bi se preostali predmeti rešili u najkraćem mogućem roku“, poručili su iz Zavoda.
Kurir Biznis/Poslovni.hr
