Slušaj vest

Od januara 2025. u Nemačkoj je na snazi nova minimalna zarada po satu. Ovo takođe donosi promene za mala preduzeća. Koliko sada možete da zaradite i radite ako radite mali posao, odnosno mini posao?

Bilo da je u pitanju dodatni prihod za školarce i studente ili dopuna penzije: mala preduzeća su sada široko rasprostranjena. 3,39 miliona ljudi trenutno ima takozvani dodatni posao u Nemačkoj. A novca za njih ima više od januara 2025. godine.

Granica zarade za mala preduzeća raste na 556 evra mesečno

Zahvaljujući povećanju zakonske minimalne satnice sa 12,41 evra na 12,82 evra po satu, radnici na mini poslovima mogu da zarade nešto više, a da i dalje zadrže pogodnosti mini poslova.

Konkretno, ograničenje mesečne zarade u 2025. godini povećano je sa 538 evra na 556 evra. Preračunato na godinu, to odgovara maksimalnoj mogućoj zaradi od 6.672 evra.

Važno je znati: i pored veće minimalne satnice, maksimalni broj radnih sati za male poslove ostaje nepromenjen. Čak i sa novim ograničenjem zarade, oko 43 sata mesečno je moguće 2025. godine.

Da budemo precizniji: dozvoljeno vam je da radite 43 1/3 sata (43 sata i 20 minuta) mesečno kako ne biste prekoračili limit za male poslove (43 1/3 k 12,82 evra = 556 evra).

shutterstock_1609349842.jpg
Foto: Shuitterstock

Ako vaš poslodavac plaća višu satnicu, dozvoljeno vam je samo da radite manje sati mesečno kako biste i dalje upravljali sobom, kao i radili u malom preduzeću.

Zbog toga je preporučljivo izračunati tačno koliko sati mesečno vam je dozvoljeno da radite da biste zadržali status malog preduzeća.

Kada mini-posao postaje midi-posao?

Ako mesečna plata zarađena od jednog ili više malih poslova redovno prelazi 556 evra mesečno u 2025. godini, mini-posao će postati srednji posao. Takozvana klizna zona je između 556,01 i 2.000 evra zbog povećanja minimalne zarade.

Za 2024. primenjuje se prelazni raspon od 538,01 do 2.000 evra.

Uz Midijob zaposleni imaju sveobuhvatnu zaštitu u zdravstvenom, penzionom osiguranju, osiguranju za slučaj nezaposlenosti i nezi, ali ne moraju da plaćaju pune doprinose za socijalno osiguranje.

Puna zarada će se i dalje uzimati u obzir za kasnije penzionisanje. U mini biznisu, međutim, podležete samo penzionom osiguranju.

biznis.kurir.rs/Fenix Magazin