Učestalo je mišljenje da dečija štednja u Srbiji nije preterano popularna i da se na nju odlučuje mali broj ljudi i radije bira drugačije načine materijalnog osiguranja potomstva.
U vremenima u kojima živimo za većinu građana je teško da ostave novac sa strane i nešto uštede. Svakodnevno se suočavamo sa novim visokim cenama. Sve teže „sastavljamo kraj sa krajem“, povećava se broj siromašnih ili onih na ivici siromaštva. Čak i u teškim vremenima ljudi razmišljaju o budućnosti onih koji ostaju za njima. Jedan od vidova je i takozvana dečija štednja.
Banke kao opcija
Većina naših banaka nudi mogućnost da oročite sredstva, koja će vaše dete moći da podigne sa navršenih 18 godina.
Banke nude različite opcije za ovaj vid štednje, za koje roditelji mogu da se odluče.
Jedna od mogućnosti je opcija bez ograničenja i minimalnog iznosa za uplatu, ali i sa određenim limitima. Limiti se odnose na iznos i obavezu visine rate koju biste uplaćivali.
Takođe, banke nude i različite kamate za određeni period oročenja. Važnu ulogu u visini kamate igra i to da li imate ugovor za oročenu ili štednju po viđenju.
Rok oročenja teče od dana uplate sredstava, a ističe poslednjeg dana ugovorenog roka. Ovaj rok se razlikuje od banke do banke. Dok pravo raspolaganja oročenim štednim depozitom zajedno sa pripadajućom kamatom, teče od prvog narednog dana po isteku roka oročenja.
Štednja po viđenju u bankama po pravilu nudi nižu kamatu od one ukoliko se odlučite za oročenu štednju.
Na različitim platformama i forum grupama često se vodi polemika koja opcija bi bila najbolja da uštedite za budućnost vašeg naslednika. Pa tako na platformi Redit (Reddit), korisnici za dečiju štednju predlažu ulaganje u investiocione fondove.
Pored tradicionalne, štednje u bankama, još jedan od načina uštede novca za vaše potomke jeste i takozvano Junior osiguranje koje nude osiguravajuće kuće. Osiguranje kao način, koji pored sredstava, nudi i mogućnost da se u određenim sitiacijama novac koristi ranije.
Sredstva uplaćuju roditelji, ali i bake i deke koji se odlučuju za dečiju štednju. Inače, njihovi razlozi za to mogu da budu različiti, na primer, zbog brige da se dete obezbedi ako se roditelju nešto dogodi ili za obezbeđivanje školarine za dete u budućnosti.
Sredstva koja se ostavljaju na dečijoj štednji u pojednim situacijama moguće je podići ranije, ali banke traže garancije i saglasnost centara za socijalni rad.
Zbog turbulentnih vremena u kojima smo živeli većina građana nema jako razvijenu kulturu štednje u bankama. Samo je 15 odsto građana Srbije, koji se umesto „slamarice“, odlučuje se za šednju u banci.
Prema podacima Narodne banke, građani naše zemlje na štednim računima drže manje nego u drugim evropskim zemljama. Građani u proseku, imaju po 162.000 dinara, dok vlasnici deviznih računa raspolažu sa 3.158 evra ušteđevine.
Podaci koliki je procenat dečije štednje je nedostupan, jer ih banke zadržavaju za sebe.
Koliko se uštedi dečijom štednjom
Uz pomoć kalkulatora koji je dostupan na sajtu NBS, uz navedenu sumu koju biste izdvajali, može da se izračuna koliko bi novca dete moglo da ima ukoliko se uplaćuje određena suma.
Primera radi, u jednoj banci, kamata na dečiju štednju po viđenju trenutno iznosi dva odsto, dok je za oročenu dinarsku štednju oko tri. Pa tako ukoliko imate mogućnosti da svaki mesec uplaćujete po 1.000 dinara, u narednih 17 godina uštedeli biste oko 265.000 (2.260 evra) za ugovor za oročenu štednju.
Ukoliko je u pitanju ugovor za štednja po viđenju, ušteđevina će biti oko 242.000 dinara, odnosno malo manje od 2.100 evra.
BiznisKurir/BIZPortal
Bonus video:
