DOBILI VEĆE PLATE PA POJURILI U BANKE PO KREDITE! Komšije sve više troše, moglo bi im se obiti o glavu
Veće Hrvatske narodne banke je na poslednjoj sednici upozorilo da potrošački nenamenski gotovinski krediti rastu brže, a to nosi potencijalne rizike. Iznos gotovinskih kredita porastao je na 8,5 milijardi evra. Ako se ovaj rast nastavi, mogao bi da dostigne 20 odsto.
Upozorenje se pre svega odnosi na banke.
- To je stopa od 14 odsto, što dugo nismo videli. Kada se krediti daju relativno labavo, kada imamo snažan rast, često se dešava da oni koji neće moći da ih vraćaju dobiju kredite. Zaposleni u javnim službama primali su veće plate i mnogi od njih su poslednjih meseci odlučili da tih 100, 200, 300 evra povišice pretvore u kredite od 10.000 evra. A to je uvelike ubrzalo rast kredita - objasnio je Vedran Šošić, glavni ekonomistA HNB-a, u emisiji HTV-a 'Studio 4'.
Neki potrošači mogu imati poteškoća u otplati kredita
On je naglasio da su ti krediti sami po sebi rizičniji od, na primer, stambenih, gde je stopa nenaplativih kredita negde između dva i tri odsto. Za gotovinske i nenamenske kredite ova stopa je oko šest odsto, više nego duplo.
Ovo upozorenje je da banke treba da budu malo oprezne sa standardima.
- Građani su očigledno optimistični u pogledu talasa rasta prihoda. Očekuju da bi se moglo nastaviti, ali verovatno neće. Zarade teško mogu da nastave ovim intenzitetom kojim su rasle u poslednje dve godine. Takođe, očekujemo usporavanje inflacije. Rast nominalnih prihoda iz kojih će se servisirati krediti neće više tako brzo rasti, posebno ako se makroekonomska situacija pogorša. To je nešto što se ne može isključiti - naglasio je Šošić i dodao da bi deo potrošača mogao da se suoči sa poteškoćama u plaćanju.
HNB ocenjuje da ovaj rizik nije nešto što može ugroziti finansijski sistem.
- Povećali smo kapital koji banke moraju da drže zbog rizika povezanih sa uzlaznim finansijskim ciklusom na 1,5 odsto. Gledamo šta se dešava i spremni smo djelovati ako bude potrebno - rekao je ekonomista HNB-a.
Nenamenski gotovinski krediti rastu brže od stambenih
Dražen Horvat, finansijsko-kreditni savetnik, istakao je da je ukupan iznos kredita, stambenih i gotovinskih, približno na nivou prošle godine. Kada je u pitanju struktura, evidentno je da gotovinski krediti rastu brže od stambenih.
- Sigurno je da određeni deo klijenata na neki način puni kućni budžet. Međutim, mislim da klijenti na ovom pozitivnom tržišnom raspoloženju jednostavno kupuju više, ulažu u nešto. Imate situacije da klijenti čak kupuju nekretnine putem gotovinskih kredita - rekao je Horvat.
- Nismo primetili da imamo veliki zahtev za lošim kreditima gde ljudi žele nešto da refinansiraju ili reprogramiraju -, dodao je on.
Krediti za kupovinu automobila i opremanje stana
Šošić je rekao da smo uoči pandemije COVID-a imali tako brz rast nenamenskih gotovinskih kredita.
- Pandemija je rešila taj problem. Uz sve ostale probleme koje je to donelo, ljudi nisu trošili, već su „stiskali“ naprotiv. Uštede su rasle jer nismo putovali, nismo išli u restorane. Trošili smo samo na neophodne proizvode, pa su tada čak i padali krediti - rekao je Šošić.
On je objasnio da je nemoguće znati na šta građani troše svoje kredite, ali je otkrio da se uglavnom dižu krediti u iznosu od 10.000 do 20.000 evra.
- To bi moglo da odgovara ceni polovnih automobila. Svakako, veliki deo toga otpada na uvoz automobila. Svi problemi i lanci su rešeni. Svakako imamo ulaganja u neku vrstu delatnosti opremanja malih stanova. Vidimo da ti krediti rastu u proleće iu Dalmaciji, tako da se sigurno ovi krediti dosta koriste za opremanje stanova - rekao je Šošić.
Takvi krediti su veoma povoljni. Ako uporedimo sa ostalim članicama Evropske unije i evrozone, kamate su nešto više od šest odsto. U drugim zemljama ih je uglavnom sedam, osam odsto i više.
Maksimalni iznos kredita je do 10.000 evra
- Banke nastoje da budu konkurentne. Imaju velike viškove likvidnosti, bore se za tržište, tako da imaju veoma povoljne uslove kreditiranja - rekao je Šošić.
Najveći rast ostvaruju krediti iznad 30.000. Ipak, Šošić dodaje da je najviše kredita u iznosu do 10.000 evra.
- Imamo oko 250.000 kredita godišnje, što je prilično veliki iznos. Godišnje se odobri više nenamenskih gotovinskih kredita nego što je ukupno stambenih. Prosečan iznos je negde između 7.000 i 8.000 evra. Ubrzanje je u velikoj meri manje zbog većeg broja a više zbog veće količine. Poskupeli su automobili, sve poskupljuje, pa ljudi dižu veće kredite. Značajan deo toga je posledica inflacije - zaključio je Šošić, prenosi HTV.
Kurir.rs/Poslovni.hr/Prenela S. Č.
Bonus video:
MINISTAR MALI U ISTANBULU: Predstavlja ekonomske rezultate Srbije i projekat Expo 2027 - Biće uručene i 2 nagrade