Cene hrane iz godine u godinu će drastično rasti, a samo zbog globalnog zagrevanja i otežane proizvodnje poljoprivrednih proizvoda do 2035. godine cene bi mogle da rastu za 3,2 odsto godišnje.
Naučnici smatraju da će klimatske promene praćene rastom temperatura pogoditi ceo svet, kako razvijene tako i manje razvijene zemlje, a najviše će biti pogođena Afrika, pokazuje nova studija, a prenosi Sajens Alert (Science Alert).
Na otežanu proizvodnju hrane i njeno poskupljene najviše će uticati to što će visoke temperature uticati na pomeranje predvidivih sezona setve i tako sprečiti proizvodnju useva.
S druge strane visoke temperature utiču na razvoj štetočina i bolesti koje iscrpljuju stoku i smanjuju zalihe hrane. Svi ovi faktori guraju cene hrane naviše i smanjuju kupovnu moć domaćinstava.
S druge stane visoka inflacija, smatraju stručnjaci, uticaće da će se ljudi odricati kvalitetnije hrane, a kupovinom proizvoda lošijeg kvaliteta povećaće svoju osetljivost na bolesti.
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu smatra da će i srpski poljoprivrednici morati da prilagode setvenu strukturu.
- Moraćemo da uvedemo posebne useve kako bi stalno imali zeleni pokrivač na što većim obradivim površinama. Moraćemo da se prilagodimo povećanjem jesenjih useva, a zatim uvođenju sistema kap po kap u svim zasadima da bi racionalno trošili vodu. Takođe, moraćemo da koristimo iskustva Izraela, a to znači da imamo 100 odsto preradu otpadnih voda koje će se koristiti za navodnjavanje u zasadima i ratarskim kulturama čije se stabljike ne koriste za ishranu - ističe Ševarlić.
Prema Ševarlićevim rečima Srbija će morati da gradi mikro akumulacije u brdsko planinskim područjima.
- Prvo, na taj način ćemo da sklonimo bujične tokove i štete od erozije koje oni izazivaju, a drugo, nećemo uništavati velike površine obradivog zemljišta akumulacionim jezerima. Moraćemo da uvedemo nultu toleranciju za otpad u svim rečnim tokovima i da primenimo model Slovenije da možemo praktično vodu iz svih reka da koristimo za piće - kaže Ševarlić.
BIĆE HRANE, SVE NAS JE MANJE
Profesor Miladin Ševarlić dodaje da ne treba da brinemo da nećemo imati dovoljno hrane, pošto imamo sve manje stanovnika.
- S obzirom da smo 1985. godine imali 285.000 prvaka, a ove godine 64.000, što je četiri puta manje, to je demografska katastrofa i nećemo imati problema da obezbedimo dovoljne količine hrane, ali ćemo imati problema sa proizvođačima koji treba da je proizvedu - naglašava Ševarlić.
Ekonomista i urednik publikacije "Strateo" Saša Đogović ističe da srpsko tržište ima i svoje dodatne specifičnosti zbog kojih su cene prehrambenih proizvioda visoke.
- Imamo mi naše spscifičnosti koje nikako da saniramo i na kraju dolazi do dodatne erozije u novčanicima potrošača u Srbiji. Podložni smo šokovima spolja zbog zavisnosti od uvoza energenata što utiče na cenu prehrambenih proizvoda, zatim imamo kartelizaciju tržišta na šta nema reakcije nadležnih institucija što dodatno povećava cene proizdoda. Što se tiče globalnog zagrevanja i novih vrsta insekata koje nisu specifične za ovo podneblje, a koje ugrožavaju useve, mi ne činimo ništa da bi predupredili te negativne efekte koji će dolaziti iz tih obejtktivnih okolnosti. Ne ulažemo dovoljno u navodnjavanje, samo oko 1,5 odsto površina se navodnjava. Ne idemo u susret klimatskim promenama, ne radimo ništa na taj način utičemo da cene proizvoda budu veće - objašnjava Đogović.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
