Gotovo da nema Srbina koji dan ne započne ispijanjem kafe, ali mnogi od njih i ne slute da to što piju, možda i nije kafa.
Kafa je samo jedan od proizvoda široke potrošnje koji se nalaze u prodaji na tržištu Srbije, a za koji je Državna revizorska institucija utvrdila da nisu ono za šta proizvođači tvrde da jesu.
Naime, u izveštaju DRI koji je sačinjen nakon kontrole državnih institucija koje se bave bezbednošću hrane u Srbiji piše da su čokolada, sir, crni hleb, sokovi i rakija najčešće bili predmet obmane porošača u Srbiji.
- Odeljenje poljoprivredne inspekcije je navelo primere obmane i dovođenja potrošača u zabludu, koji su uočeni u praksi, a radi se o obmanama po pitanju prirode, identiteta, svojstva, sastava, količine i trajnosti proizvoda. Najčešci primeri su: kafa sa surogatom, voćni sok koji je nektar, čokolada koja je šećerna tabla, voćna rakija koja nije od voća, crni hleb koji nije proizveden od brašna T-1100, biljni "sir" koji nije sir - piše u Izveštaju DRI o bezbednosti hrane.
Petar Bogosavljević:
KVALITET HRANE JE SVE LOŠIJI
Petar Bogosavljević, predsednik "Pokreta potrošača Srbije" ističe da je tendencija pogoršanju kvaliteta hrane prisutna svuda u svetu pod izgovorom raznih kriza i zarad maksimizacije profita:
- Mene ne iznenađuje to što je utvrdio državni revizor. Mi smo imali program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta hrane donet sa nadležnim organima koji je zaustavljen 2011. iz razloga što smo utvrdili da su fermetisani proizvodi od mleka jednog vodećeg proizvođača ne ispunjavaju elementarne zahteve o kvalitetu hrane. I kod tri proizvoda od mesa su bili daleko ispod onoga što su proizvođači kroz reklamu tvrdili. Od tada imamo ubrzano pogoršanje kvaliteta i bezbednosti hrane u Srbiji. Suština programa je bila da potrošači dobijaju informaciju o bezbednosti hrene konkretnog proizvođača kako bi znali gde će i šta kupiti.
Zbog svega ovoga DRI je preporučila da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevara u vezi sa hranom".
- Broj incidenata, odnosno prevara u vezi sa hranom, uvećava se iz godine u godinu, tako je identifikovano 60 odsto više incidenata u periodu između 2011. i 2012. godine, nego u periodu od 1980. do 2010. godine - navodi se u Izveštaju DRI.
U izveštaju između ostalog piše da je od 2019. do kraja 2022. godine prema nalogu Poljoprivredne inspekcije van prometa stavljeno ukupno 12 miliona i 436.771 kilograma i 464.806 litara hrane biljnog porekla. U istom tom periodu uništeno je 736 litara pića.
ČINJENICE
- 1,8 milijardi dinara izdvojeno je od 2019. do 2022. za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama, a kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni
- Iskorišćenost aparata za analizu kvaliteta mleka u nacionalnoj referentnoj laboratoriji je 20 odsto
- 186 prevara u vezi sa hranom otkrile su inspekcije u Srbiji u periodu od 2019. do 2022.
*Podaci iz Izveštaja DRI
Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da izveštaj državnog revizora pokazuje da se u sektrou prehrambenih proizvoda dešavaju značajne zloupotrebe posebno u prodaji kafe sa surogatima umesto kafe, ječam, soja, leblebije i slično.
STAVLJENO VAN PROMETA
- Hrana biljnog porekla - 10.073.605 kg
- Hrana biljnog porekla - 3.790l
- 464.806 - Alkohol, alkoholna i bezalkoholna pića
- 149.383 l
*Podaci Poljoprivedne inspekcije za 2022.
- Tu je i prodaja sira bez mleka, a naročito meda koji nije pčelinji proizvod, već je zanatski ili industrijski na bazi šećernih sirupa i drugih dodataka, a posebno kada se označava kao tzv. pekarski med radi premazivanja slatkih peciva koji nema ni M od meda. Isti je slučaj i sa proizvodima od mesa u kojima ponekad dominiraju, čak i izrazito surogati, soja i drugi proizvodi, umesto mesa. Toga ima i kod pojedinih vrsta kobasica - kaže Ševarlić.
NE PROPUSTITE
