Jedemo šećernu tablu umesto čokolade, sir koji nije sir, pijemo sokove i rakiju koji nisu od voća, kafu koja sadrži ječam i mesne prerađevine pune soje

Gotovo da nema Srbina koji dan ne započne ispijanjem kafe, ali mnogi od njih i ne slute da to što piju, možda i nije kafa.

Kafa je samo jedan od proizvoda široke potrošnje koji se nalaze u prodaji na tržištu Srbije, a za koji je Državna revizorska institucija utvrdila da nisu ono za šta proizvođači tvrde da jesu.

Naime, u izveštaju DRI koji je sačinjen nakon kontrole državnih institucija koje se bave bezbednošću hrane u Srbiji piše da su čokolada, sir, crni hleb, sokovi i rakija najčešće bili predmet obmane porošača u Srbiji.

espreso-kafa-kasicica-foto--shutterstock-1870972993.jpg
Shutterstock 

- Odeljenje poljoprivredne inspekcije je navelo primere obmane i dovođenja potrošača u zabludu, koji su uočeni u praksi, a radi se o obmanama po pitanju prirode, identiteta, svojstva, sastava, količine i trajnosti proizvoda. Najčešci primeri su: kafa sa surogatom, voćni sok koji je nektar, čokolada koja je šećerna tabla, voćna rakija koja nije od voća, crni hleb koji nije proizveden od brašna T-1100, biljni "sir" koji nije sir - piše u Izveštaju DRI o bezbednosti hrane.

Petar Bogosavljević:

KVALITET HRANE JE SVE LOŠIJI

Petar Bogosavljević, predsednik "Pokreta potrošača Srbije" ističe da je tendencija pogoršanju kvaliteta hrane prisutna svuda u svetu pod izgovorom raznih kriza i zarad maksimizacije profita:

- Mene ne iznenađuje to što je utvrdio državni revizor. Mi smo imali program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta hrane donet sa nadležnim organima koji je zaustavljen 2011. iz razloga što smo utvrdili da su fermetisani proizvodi od mleka jednog vodećeg proizvođača ne ispunjavaju elementarne zahteve o kvalitetu hrane. I kod tri proizvoda od mesa su bili daleko ispod onoga što su proizvođači kroz reklamu tvrdili. Od tada imamo ubrzano pogoršanje kvaliteta i bezbednosti hrane u Srbiji. Suština programa je bila da potrošači dobijaju informaciju o bezbednosti hrene konkretnog proizvođača kako bi znali gde će i šta kupiti.

Zbog svega ovoga DRI je preporučila da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevara u vezi sa hranom".

- Broj incidenata, odnosno prevara u vezi sa hranom, uvećava se iz godine u godinu, tako je identifikovano 60 odsto više incidenata u periodu između 2011. i 2012. godine, nego u periodu od 1980. do 2010. godine - navodi se u Izveštaju DRI.

hleb.jpg
Printscreen 

U izveštaju između ostalog piše da je od 2019. do kraja 2022. godine prema nalogu Poljoprivredne inspekcije van prometa stavljeno ukupno 12 miliona i 436.771 kilograma i 464.806 litara hrane biljnog porekla. U istom tom periodu uništeno je 736 litara pića.

ČINJENICE

- 1,8 milijardi dinara izdvojeno je od 2019. do 2022. za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama, a kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni

- Iskorišćenost aparata za analizu kvaliteta mleka u nacionalnoj referentnoj laboratoriji je 20 odsto

- 186 prevara u vezi sa hranom otkrile su inspekcije u Srbiji u periodu od 2019. do 2022.

*Podaci iz Izveštaja DRI

Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da izveštaj državnog revizora pokazuje da se u sektrou prehrambenih proizvoda dešavaju značajne zloupotrebe posebno u prodaji kafe sa surogatima umesto kafe, ječam, soja, leblebije i slično.

STAVLJENO VAN PROMETA

- Hrana biljnog porekla - 10.073.605 kg

- Hrana biljnog porekla - 3.790l

- 464.806 - Alkohol, alkoholna i bezalkoholna pića

- 149.383 l

*Podaci Poljoprivedne inspekcije za 2022.

- Tu je i prodaja sira bez mleka, a naročito meda koji nije pčelinji proizvod, već je zanatski ili industrijski na bazi šećernih sirupa i drugih dodataka, a posebno kada se označava kao tzv. pekarski med radi premazivanja slatkih peciva koji nema ni M od meda. Isti je slučaj i sa proizvodima od mesa u kojima ponekad dominiraju, čak i izrazito surogati, soja i drugi proizvodi, umesto mesa. Toga ima i kod pojedinih vrsta kobasica - kaže Ševarlić.