Troškovi za održavanje zgrade može biti prilično izazovna stavka na računu, i razlikuje se po nekoliko faktora. U poslednje vreme, mnogima je ova stavka i presudna kada biraju nekretninu za kupovinu ili najam.

Uzimajući samo područje opštine Novi Beograd, na primer, ta razlika u ceni kreće se i do 2.000 dinara. Dalje, tekuće održavanje, investiciono održavanje i naknadu za prinudne upravnike plaćaju samo korisnici koji sklope ugovor za te usluge. Dodatno, neki plaćaju održavanje zgrade mesečno, a drugi godišnje, pa je ovim drugima to prilična stavka na kraju godine.

Dakle, važno je da li vaša zgrada ima sklopljen ugovor za Gradskim stambenim, da li ima odabranog profesionalnog upravnika, ili ste ga sami odredili. Stanari jednog kompleksa zgrada u Beogradu gde je i cena stanova prilčno skočila, dobili su nedavno poruku od profesionalnog upravnika da razmisle o povećanju cene investicionog održavanja zgrade kako bi "stambena zajednica mogla normalno da funkcioniše".

viber-image-20221228-154917778.jpg
Kurir 

A nisu usamljeni, kako nam se požalia jedna Beograđanka koja živi u novo izgrađenom kompleksu zgrada, njima je investitor ispostavio ceh za ovu godinu od 31. 000 dinara.

"To je kao nečija stanarina. Jasno mi je šta sve ulazi u cenu, ali je lakše kada se "razvuče" na mesečna plaćanja nego sada odjednom da plaćam ovaj ceh koji je inače veći nego prošle godine", dodaje nam ona.

Na ovoj opštini cena zavisi od kvadrature.

"Što je 10 dinara po kvadratu, starosti zgrade, što je starija, to je cena veća jer su veći rokovi održavanja. Dalje, kvadraturi stana, garaži, parking mestu, ili garažnom mestu, kao i tome da li zgrada pripada zatvorenom sistemu, pa neke imaju i obezbeđenje - rekao nam je profesionalni upravnik D.T. na ovoj opštini.

Prema njegovim rečima, novije zgrade na novobeogradskoj opštini imaju "jaču" cenu održavanja jer se u tu cifru uključuje i to da li postoji video nadzor, da li je zgrada energetski efikasna, koliko puta se čisti i sl...

Cene

Minimalnu cenu izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja zajedničkih delova zgrade određuju lokalne samouprave.

Za zgrade bez lifta stare do 10 godina, minimalna cena po kvadratu je 3,13 dinara,

za zgrade stare od 10 do 20 godina iznosi 4,69 dinara,

a za zgrade koje su stare od 20 do 30 godina plaća se minimalno 6,25 dinara, a iznad 30 godina 7,82 dinara.

Za zgrade sa liftom stare do 10 godina, minimalna cena po kvadratu iznosi 4,07 dinara,

za zgrade starosti od 10 do 20 godina 6,10 dinara,

za one stare od 20 do 30 godina iznosi 8,13 dinara,

a za one koje postoje više od 30 godina izdvaja se od 10,16 dinara.

Tako, u Belvilu, na primer, mesečno održavanje košta 2.100 dinara. U naselju Mileve Marić Ajnštajn je poskupelo pa stanari nekoliko zgrada plaćaju ovu stavku 900 umesto 600 dinara. Na Altini, na primer, u novoizgrađenim zgradama, ova stavka je okruglo 1.000 dinara mesečno.

Najveća novina u poslednje vreme je trošak za prinudne upravnike, ali kao što je ranije objašnjeno građani će upravnike plaćati samo u slučaju da nikako ne mogu da se dogovore da za upravnika izaberu nekoga od stanara ili da izaberu profesionalnu firmu kojoj će poveriti taj posao. U tom slučaju opština dodeluje prinudnog upravnika, i to samo dok se stanari ne sastanu opet i dogovore se oko privatne agencije za upravljanje zgradom.

Kao što biraju profesionalnog upravnika, stanari imaju mogućnost da sklope ugovor za tekuće održavanje zgrade sa nekom od sada već brojnih privatnih agencija ili sa javnim preduzećem. A upravo agencije su uglavnom i angažovane na Novom Beogradu, Vračaru, Dorćolu, ili popularnim novim stambenim celinama poput Beograda na vodi.

Kurir.rs/Blic