ŠTA SE DEŠAVA SA STANOVIMA U NEMAČKOJ? PRAVA LUTRIJA NAĆI JEDAN: Cene stanarine papreno skočile, ali vlada osmislila REŠENJE

Nemački kancelar Olaf Šolc je dok je bio na čelu vlade u svom gradu pokrajini Hamburgu podsticao gradnju stanova kako bi obuzdao paprene stanarine. Slično je, ako ne i gore, i u Berlinu, Minhenu, Frankfurtu, Kelnu.

Ekonomski analitičari procenjuju da se sistemski održava manjak na tržištu stanova jer se u velegradovima u kojima i vlada nestašica gradi tek 75 odsto od realne potražnje za stambenim prostorom.

Planira se, ali se ne gradi

Tu nema razlike ni između institucionalnih i privatnih investitora. Tako je i kompanija "Vonovia", najveći vlasnik stambenog prostora za iznajmljivanje u toj zemlji, vrlo oprezna u gradnji novih prostora i u prva tri kvartala je u čitavoj Nemačkoj završila tek 1.799 stanova. Ta kompanija sa sedištem u Bohumu, čiji su najveći vlasnici norveški državni fond sa 15 odsto i američki investor "Blackrock" sa 7,4 odsto, doduše planiraju nove gradnje, ali kako objašnjava za DW portparol kompanije Mark Fridrik, ti projekti se razvijaju samo do faze izdavanja dozvole sve dok bude trajalo teško stanje na tržištu.

Fridrih uverava kako je "Vonovia" spremna "brzo da aktivira" te projekte čim se stanje na tržištu popravi, ali zapravo nema znakova da će se to dogoditi u dogledno vreme. Ekonomski analitičar Fojgtlender kaže kako takve velike kompanije u sektoru nekretnina "nisu nužno i one koje posebno mnogo grade", ali problemi su svima isti.

"Kako da naplatimo ulaganje?"

Ako se sabere trošak zemljišta i sve potrebne dozvole, pre par godina cena gradnje kvadratnog metra stambenog prostora bila je oko 3.000 evra, a sad je oko 5.000 evra sa zemljištem.

"Da bi pokrili naše troškove, naši podstanari trebalo bi da plaćaju 20 evra po kvadratnom metru", kaže portparol "Vonovije", a to je jednostavno preskupo i nije cilj poslovanja ove kompanije. Poređenja radi, trenutno je prosečna visina stanarine ovog vlasnika nekretnina 7,60 evra po kvadratnom metru.

Svih 490 hiljada stanova koje ima ova kompanija iznajmljeno je.

"Za svaki stan koji ponudimo na tržištu u najkraćem roku dobijemo stotine upita. Na primer, u Berlinu je potražnja posebno velika", kaže Fridrih. Tu se ubraja i oko dva odsto - dakle, u ovom slučaju oko 9.800 stanova - koji su prazni, ali su u njima nužne građevinske popravke i sanacija, što je s obzirom na trenutne cene u građevini investicija u koju "Vonovia" ne žuri da se upusti.

Gradnja, a sad i kamate

Naime, osim cene gradnje, problem su i trenutne kamate na kredite.

"Vonovia" je u proteklom periodu intenzivno širila svoj fond nekretnina i te akvizicije uglavnom platila pozajmicama. To znači da su i dugovi kompanije prilično veliki, a jedini izlaz joj je da proda deo svog stambenog fonda i akcije u kompanijama za nekretnine.

Već u tekućoj poslovnoj godini jedino je prodajom došla do 3,7 milijardi evra, a kako je najavio direktor "Vonovije" Ralf Buč za "Bloomberg", kompanija će i sledeće godine prodati nekretnine u vrednosti od oko tri milijarde evra jer se ne nada bitnom smanjenju kamata.

Manje stanovnika danas treba više stanova

Sve u svemu, "jeftine" stanove uopšte ne mogu graditi, nego će se oni u principu naći samo u postojećim stambenim zgradama, objašnjava Fojgtlender.

A tu je i problem demografije: sve je više malih ili samačkih porodica tako da pre svega nedostaje mnogo malih stanova. U gradovima u kojima i postoji velika potražnja, živi mnogo malih domaćinstava. No to je i sociološki problem: ako porodice sa decom žele da ostanu da žive u centru grada, njima trebaju i veći stanove, ali oni koje će moći da plate.

U svakom slučaju, stanarima se crno piše: sve dok se gradi manje stanova nego što ih se traži, stanarine će rasti. Tako i direktor "Vonovije" procenjuje da će rasti i potražnja za stanovima i same stanarine, a kriza će potrajati barem do 2025. godine, izjavio je Buč novinarima Bloomberga, prenosi index.hr.

Kurir.rs/index.hr

Bonus video: