ZOVU JE SLATKA MALA IZ KAĆA! Vedrana je inženjer ali je izabrala njivu! Gaji što mnogi ne znaju ni šta je! Za zaradu kaže ovako

Mini lubenica i batat su kulture koje su tokom proteklih nekoliko godina sve popularnije, kako u uzgajanju, tako i u konzumaciji.

Kako je objasnila, za uzgoj batata i mini lubenice, koja je inače brendirana kao "Slatka mala iz Kaća" odlučili su se nakon što su uvideli da postoji trend na svetskom nivou, a da se u Srbiji niko ozbiljnije ne bavi proizvodnjom ovih kultura.

Vedrana je objasnila da su na početku morali da saznaju o tehnologiji proizvodnje ovih kultura. Međutim, put nije bio tako lak, s obzirom na to da su u ovoj oblasti bili pioniri na ovim prostorima.

Naime, obe kulture, a naročito batat, uglavnom se prizvode u zemljama gde je klima toplija, pa je adaptacija dostupne tehnologije bila pravi izazov.

"Nije tu bilo ni radova ni literature iz koje bismo mogli nešto više da saznamo, tako da smo onda odlučili sami da probamo. Svake godine smo radili neke nove oglede, čitali različitu literaturu. Međutim, problem je što je ta literatura za druga podneblja, drugo zemljište, drugu klimu, ali smo mi to nekako onda primjenjivali kod nas.

Sada, nakon 6 godina iskustva, imamo značajnije prinose. Još uvek to nisu prinosi kakvi bi trebalo da budu i kakve ostvaruju neke južnije zemlje. Ali idemo ka tome, pa videćemo dokle ćemo doći”, objašnjava Vedrana.

Slatka mala iz Kaća je mini lubenica težine 2 do 2,5 kg. Ima izuzetno tanku koru, hrskavo i izrazito crveno meso i mikro semenke. Veoma se lepo i lako se uklapa u današnji, brzi način života. Svako je može poneti, cela staje u frižider, a i nakon dva dana od otvaranja je sveža, ne suši se kao velike lubenice.

Izuzetnog je ukusa, a u PG Nedeljkov se trude da najveći procenat ubranih plodova bude zreo. Njihov princip proizvodnje je da svaki plod ispuni svoj pun potencijal pre nego što stigne na naše trpeze.

Vedrana je objasnila da koriste seme iz Italije, a posađenu lubenicu drže u niskim tunelima da bi ubrzali ukorenjavanje i napredovanje biljaka. Vreme berbe je obično 60 do 70 dana nakon rasađivanja, a to je početkom jula.

Na jedan hektar ide oko 6.000 biljaka, a jedna biljka daje i do 10 plodova, što je suštinska razlika u odnosu na standardne lubenice. Na PG Nedeljkov je oko 4 hektara pod mini lubenicom, ali sarađuju i sa drugim proizvođačima iz Kaća, ali i iz ostalih delova Vojvodine.

Kako bi doskočili problemima sa manjkom radne snage, ljudi iz PG Nedeljkov su našli zanimljivo rešenje.

Plasman robe na tržište je jedan od najvažnijih koraka. U tom smislu, Vedrana je objasnila kako su počeli, a kakva je situacija trenutno.

"Na početku, pošto uopšte nije postojala kultura kupovine mini lubenice kod nas, mi smo našu svu lubenicu prodavali na tezgama na novosadskim i beogradskim pijacama, organizovali smo devojke koje su prodavale i na taj način promovisali naše proizvode i ohrabrivali kupce da probaju. Kupci i prolaznici na pijacama bili su na početku skeptični kada vide tako malu lubenicu.

To je trajalo dve cele godine, e onda su počeli da nas prepoznaju marketi i počeli smo da sarađujemo sa našim domaćim trgovinskim lancima. Od ove godine planiramo da počnemo i da izvozimo našu Slatku malu iz Kaća. Do toga smo došli tako što obilazimo evropske sajmove”, objašnjava Vedrana navodeći da u svetu i te kako postoji interesovanje za Slatku malu.

Batat

Osim mini lubenica Vedrana se sa svojim timom bavi i uzgajanjem batata, koji se sve češće može videti u na domaćim pijacama i u marketima.

Batat se stavlja na rasklijavanje, gde se greje i zaliva. Nakon nicanja novih biljaka one se seku, stavljaju u kontejnere i neguju dok se ne ukorene. Kada je spreman, rasađuje se na njivi, obično sredinom maja i početkom juna. Osim ovog načina, Vedrana je objasnila da su pre dve godine počeli da koriste i sistem sa raznicama.

Postoji značajna razlika i u načinu sadnje između pomenuta dva tipa rasada, ali i u tehnologiji i u prinosu.

,,Što se tiče ukorenjenog rasada, mi imamo sadilicu i mašinski se sadi, tako da je to mnogo lakše. Mnogo manje ljudi je potrebno za sadnju, međutim malo je manji prinos i manji udeo prve klase u prinosu. Kada se sadi neokorenjen rasad, tu je veći prinos, mnogo su lepši plodovi, odnosno veći je udeo prve klase”, objašnjava Vedrana.

Po jednoj biljci može da bude od 0,5 pa do 2,5 kg, što u mnogome zavisi od tehnologije proizvodnje, ali i od vrste batata. Kako je Vedrana objasnila, pored narandžastog koji se najčešće i viđa na pijacama, PG Nedeljkov haji još i beli i ljubičasti batat.

Inače, naradžasti batat se najlakše prodaje, najzastupljeniji je na tržištu. Kupci batata su na početku bile pre svega majke male dece i sportisti, ali je primetno da ova vrsta krompira u poslednje vreme ulazi u širu upotrebu.

Kurir.rs/Agromedia

Bonus video: