Glavica salate, veza mladog luka i rotkvica, kilogram paprike, spanaća...iz organske proizvodnje približne su po cenama ovog povrća dobijenog na konvencionalni način. Nekada je organsko povrće bilo dvostruko skuplje, ali sada kada se napravi kalkulacija koštanja povrća u maloprodaji, između dve proizvodnje nema velike razlike.
- Кilogram paprike proizvedene organskim putem bez hemije je uvek 300 dinara, a paprika iz konvencionale proizvodnje može da bude i 150 dinara, ali i 250 dinara kilogram. I veza mladog crnog organskog luka od stotinu dinara približna je, a na nekim pijacama i marketima ista sa ovim povrćem iz bašte dospelog za ishranu primenom hemijskih zaštitnih sredstava. I organski grašak, kelj, boranija... takođe se po cenama ne razlikuju od povrća nastalog konvencionalom proizvodnjom -- kaže višegodišnja povrtarka organskih namirnica na otvorenom i zatvorenom prostoru Nada Letić sa Čeneja u blizini Novog Sada.
Nekada je organsko povrće bilo dvostruko skuplje, ali sada kada se napravi kalkulacija cena u maloprodaji, između dve proizvodnje nema velike razlike Uprkos tome, površine pod organskom hranom se sporo uvećavaju, premda od organske proizvodnje na dva hektara četvorčlana porodica može pristojno da živi. Oni su u poslu zvanično od 2011. godine, kada su za povrće dobila sertifikat.
- Porodica Letić se u setrifikaciju povrća upustila iz ličnih razloga, jer smo godinama radili po principima organske proizvodnje, pa smo 2011. godine odlučili da imamo sertifikat da bi naše povrće dobilo na vrednosti, a ne kupovalo na časnu reč - kaže Nada.
ISTRAJNOST NAJVAŽNIJA
Nada je mišljenja da se u organskom povrtarstvu mora biti istrajan. Treba ispuniti gomilu uslova da bi povrće bilo organsko, korov mora ručno da se uklanja, da se uredno vodi dnevnik proizvodnje povrća - kako se gaji i napreduje, koliko se koristi organsko đubrivo i koji preparati za zaštitu povrća od insekata, jer postoji lista sredstava koji se mogu koristiti objavljena na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Po njenim rečima, u organskoj proizvodnji treba dosta ličnog rada, znatno više nego u konvencionalnoj povrtarskoj proizvodnji, pa verovatno to odvraća poljoprivrednike od proizvodnje zdrave hrane. Ali, s druge strane, napominje, novac se ne troši na skupa hemijska zaštitna sredstava već izdatak predstavaju samo sertifikacija i radna snaga. Mada je kod svih organskih povrtara proizvodnja organskih biljaka porodičan posao pa se angažovanje sezonskih radnika svodi na upošljavanje jednog radnika svaki dan ili povremeno.
Nada Letić ističe da povrće prodaje u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci u Novom Sadu i u marketima u Beogradu i da se dešava da nekada tržištu treba i više namirnice nego što ima da ponudi. Podvlači da Grad Novi Sad godinama ulaže u organsku proizvodnju tako što proizvođačima zdravih namirnica snosi troškove maltene celokupne proizvodnje.
- Možemo novac dobiti za troškova sertifikacije, analizu povrća i vodu.... folije za plastenike, plastenike, alat.... Tako da smo prezadovoljni načinom na koji grad Novi Sad brine o nama. Od ove godine i Ministarstvo poljoprivrede vodi više računa o nama. Po hektaru sada možemo da dobijemo subvencije u iznosu od 63.000 dinara, što je sasvim dovoljno novca za potrebe organske proizvodnje - priča Nada.
kurir.rs/ Dnevnik
NE PROPUSTITE
