Goran Abramović je svetski šampion u pravljenju tradicionalnih napolitanskih pica. Zanat je pre 30 godina učio u Južnoafričkoj Republici i do danas je napravio blizu milion pica, a specijalitet su mu "Margarita" i "Marinara".
Kaže da je u životu imao dve želje - da postane najbolji na svetu i da otvori svoj restoran i obe su mu se ostvarile. - Od severa do juga Italije su različite regije i svaka regija ima svoju priču. Mi pravimo originalnu picu iz regije Kampanija koja je početak i istorija svih pica u Napulju - kaže Abramović.
Za pravljenje Marinare i Margarite 2022. osvojio je prvo mesto na takmičenju u Napulju gde je učestvovalo više od 1.000 pica majstora iz celog sveta. Postati svetski šampion nije lako, jer žiri puna tri dana ocenjuje sve od tehnike, do krajnjeg ukusa.
- Gledaju svaki pokret: kako ste obučeni, higijenu, prilaz stolu, da li čistite sto, kako ređate namirnice, da li imate tremu, da li vam drhte ruke... - objašnjava Goran.
- Jedan od sudija gleda stil, vremenski period za koliko napravite tu picu ispečete i prezentujete, drugi gledaju kvalitet testa, pečenja i namirnica. Bitna je i prezentacija. Pitaju vas koje brašno i pelat koristite i morate da imate spreman odgovor. Na konto svega, oni prave sliku o vama, skeniraju od glave do pete i zbir ocena pokazuje vaš rezultat - objašnjava svetski šampion.
Nedugo potom u Portu je učestvovao na takmičenju u uparivanju pica i vina. Tada je svetskom žiriju ponudio picu sa tradicionalnim srpskim proizvodima - pršutom od mangulice i tartufima. - Njima je to bilo zanimljivo, dali su mi visoke ocene i u Portu sam pobedio 13 svetskih šampiona, tako da prošla godina je bila moja godina u Napulju i u Portu. Zanat je učio dugo od jednog italijanskog majstora, ali ne u Evropi.
- Ja sam počeo ovaj zanat daleko odavde, na drugom kontinentu, u Africi. Otišao sam 1993. u Južnu Afriku kod kuma zbog situacije u tadašnjoj Jugoslaviji. Planirao sam da ostanem godinu, dve, tri, a ostao sam 12 godina - priseća se Goran. Kaže da je sasvim slučajno postao pica majstor. - Počeo sam jedan sasvim drugi posao da radim u fabrci drva. Otac mog kuma je imao fabriku i tamo sam počeo da radim. Međutim, posle dve nedelje mi je rekao da nisam za to, da nemam finese, pokrete, motoriku. Rekao mi je: 'Možda jedan lep zanat da naučiš da budeš pica majstor. Jedan moj prijatelj Napolitanac ima piceriju. Probaj, možda se nađeš u tome'. Tad počinje moja priča i od 1993. do danas sam u svetu pice - kaže Abramović.
NAJBOLJI ĐAK
Jedan od njegovih najboljih učenika je Vujadin Ogrizović. Pre dolaska iz Bačke Palanke u Beograd radio je u jednom restoranu, a sada pravi 200 pica po smeni. - Ovo je ljubav pre svega, nije samo posao. Ovo je neki smisao života u kome smo se mi pronašli i to gledamo da ispunimo svaki dan maksimalno sa ljubavlju - objašnjava Ogrizović, pokazujući našoj ekipi jedan od najprodavanijih specijaliteta - picu "Prosciutto con burrata". Vujadin takođe učestvuje na svetskim takmičenjima i jednoga dana možda će nadmašiti svog učitelja. - Ako radite ovaj posao morate konstantno da se usavršavate - kažu ovi majstori.
Od majstora Đovanija naučio je da je najvažnije napraviti dobro testo. Ono se pravi od brašna, soli, kvasca i vode, dan ranije i mora da fermentiše, u idealnim uslovima, od 12 do 16 sati, u zavisnosti od temperature ambijenta. Nakon Južnoafričke Republike, bio je na specijalizaciji u Napulju, radio u Americi, Španiji, Češkoj i Hrvatskoj a onda je sa partnerima otvorio piceriju u srcu Beograda. Za kratko vreme ovo mesto našlo se na listi 50 najboljih picerija u Evropi.
- Formula uspeha je dobar tim ljudi. Uspeh se stvara vremenom, trudom, radom i rezultati dolaze sami - objašnjava sagovornik.
Znanje koje je sticao godinama Goran rado deli sa drugima. Zato je osnovao Akademiju za pica majstore, gde za mesec dana pokušava da od potpunih početnika napravi profesionalce. - Meni je cilj da mnogo ljudi edukujemo na pravi način šta znači biti pica majstor i profesionalac. Prva stvari koje gledam i što sam naučio od Napolitanaca su kultura čoveka, vaspitanje čoveka i higijena. Kad ima te tri stvari, čovek može da ima bazu da postane jednog dana veliki majstor. Ako nema nešto od te tri stvari, ne može da dođe do vrha - smatra Abramović. Jednoga dana, ko zna, posao će možda proširiti na celu Evropu, a Goranu je želja da titulu svetskog šampiona još jednom potvrdi na nekom od sledećih takmičenja.
kurir.rs/Euronews
NE PROPUSTITE
