Mesar otkrio šta sadrži jeftino mleveno meso: Evo šta sve stavljaju u njega da bi bilo teže i delovalo svežije
Da li ste se ikada zapitali šta zapravo kupujete kada u prodavnici posegnete za najjeftinijim pakovanjem mlevenog mesa? Iako većina kupaca pretpostavlja da su beli tragovi u mesu samo bezopasna masnoća, iskusni mesari upozoravaju – istina je često mnogo neprijatnija.
Scenario je poznat mnogima. Stojite ispred rashladne vitrine, pogled vam zapne za akcijsku cenu koja deluje predobro da bi bila istinita. Bez mnogo razmišljanja, meso završava u korpi. Sitne bele tačkice u crvenoj masi većina ignoriše, verujući da će upravo ta "masnoća“ dati sočnost jelu.
No, upravo tu počinje problem. Prema rečima mesara sa dugogodišnjim iskustvom, ti beli tragovi često nisu kvalitetna masnoća, već samleveni ostaci žila, hrskavice i vezivnog tkiva. Reč je o najjeftinijim delovima koji se dodaju kako bi se povećala masa proizvoda i smanjili troškovi proizvodnje.
Nije pravo meso?
Drugim rečima – plaćate nešto što nije pravo meso. Ali priča tu ne staje. Kako bi meso u prodavnici izgledalo sveže, crveno i "teško“, proizvođači često dodaju vodu pomešanu sa solju i fosfatima. Ta kombinacija deluje poput sunđera i zadržava vlagu u mesu dok je sirovo.
Rezultat? Kupujete vodu po ceni mesa, piše Metropolitan. Neki proizvođači idu i korak dalje pa koriste aditive i konzervanse koji veštački održavaju jarko crvenu boju čak i kada meso više nije sveže. Prirodno, meso vremenom menja boju u sivkastu ili smećkastu zbog oksidacije, ali hemikalijama se taj proces može usporiti – i tako prevariti kupce.
Posebno sumnjiv znak su beli kristali ili tragovi koji podsećaju na led unutar pakovanja. To može značiti da je meso bilo zamrzavano i ponovo odmrzavano, čime gubi kvalitet i nutritivnu vrednost. Pravi test dolazi tek kod kuće.
Čim takvo meso stavite na tiganj, umesto da se peče, ono počinje da ispušta velike količine vode i bukvalno se – kuva. Zapremina se naglo smanjuje, često i na pola, a na površini se pojavljuje bela pena. To je jasan znak prisustva aditiva i fosfata.
Kada voda ispari, ostaje razočaranje – suvi, žilavi i bezukusni komadi koji nemaju mnogo veze sa pravim mesom. Ono što je na prvi pogled izgledalo kao ušteda, na kraju se pokaže kao čist gubitak novca. Osim finansijske, postoji i zdravstvena strana priče.
Mleveno meso je posebno osetljivo jer ima veliku površinu izloženu vazduhu, što ga čini idealnim za razvoj bakterija poput E. coli i salmonele. Ako je meso staro, loše skladišteno ili više puta zamrzavano, rizik od zaraze značajno raste.
Neprirodno hranjene životinje
Problem dodatno pogoršava industrijski uzgoj, gde se životinje često hrane neprirodnom hranom, što može podstaći razvoj bakterija otpornih na antibiotike. Zato stručnjaci upozoravaju da upravo jeftini proizvodi iz masovne proizvodnje spadaju među rizičnije namirnice na tržištu.
Postoji nekoliko jednostavnih pravila. Sveže goveđe meso treba da bude jarko crvene boje, a svinjsko svetloružičasto. Izbegavajte meso sa tamnim ili sivim mrljama, kao i ono neujednačene boje.
Miris je takođe ključan pokazatelj. Sveže meso ima blag, gotovo neutralan miris. Svaka kiselkasta ili neprijatno slatkasta nota znak je da nešto nije u redu. Ako kupujete na pultu, možete uraditi i jednostavan test prstom. Sveže meso je elastično i brzo se vraća u prvobitni oblik. Ako ostane udubljeno ili je lepljivo, bolje ga preskočite.
Na kraju, važi staro pravilo: ako cena izgleda predobro da bi bila istinita – verovatno i jeste.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
