"Evropa nije u stanju ni da zamisli šta je čeka. Već za par nedelja" Politiko: Čak i da se rat sad zavrđi, posledice će trajati godinu dana

Dok rat u Iranu preti dugotrajnim prekidom energetskih tokova, Evropa se suočava sa šokom u snabdevanju koji bi mogao da paralizuje industriju, prizemlji vazdušni saobraćaj, poskupi hranu, poveća troškove zaduživanja i ponovo gurne inflaciju prema kriznim nivoima, piše Politiko.

- Živim sa ovom stvarnošću 24 sata dnevno - rekao je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.

- Prisiljen sam da znam stvari koje mi ne daju da spavam.

Sukob bi mogao potrajati "godinama", upozorila je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, dodajući da su dugoročne posledice "verovatno izvan onoga što u ovom trenutku možemo i da zamislimo".

Oko 20 odsto svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz. Američki predsednik Donald Tramp poručio je državama pogođenim nestašicom goriva: "Moraćete da naučite da se borite za sebe… teži deo posla u Iranu je završen – sada nađite sopstvenu naftu!"

Nafta i gas su ključni za transport i grejanje, ali su i temelj čitavog industrijskog lanca – od hrane i plastike do hemijske industrije i poljoprivrede. Uz to dolaze i nestašice drugih resursa poput đubriva i helijuma, važnog za proizvodnju mikročipova.

Zasad su evropski potrošači najviše osetili udar na cene goriva, ali analitičari upozoravaju da je to tek početak.

Nestašice

Za razliku od pređašnjih energetskih kriza, kako piše Politiko, ova pogađa sve izvore energije – od sirove nafte i gasa do rafinisanih derivata poput dizela i avionskog goriva. Zatvaranje Ormuskog moreuza utiče na čak 20 odsto globalnog snabdevanja.

Kako rat ulazi u petu nedelju, azijske zemlje – koje su zavisnije od zalivskih energenata – agresivno podižu cene kako bi osigurale snabdevanje, preusmeravajući pošiljke iz Evrope. Tankeri sa američkim tečnim prirodnim gasom (TPG) već su skrenuli prema Aziji, a uskoro stižu i poslednje isporuke iz Katara.

Evropski lideri sve više shvataju da očekivane količine gasa možda uopšte neće stići. "Nema sigurnosne mreže”, upozoravaju analitičari, procenjujući da će Evropa posledice početi da oseća već kroz nekoliko nedelja.

Smanjenje potrošnje

Prvi i najvidljiviji efekat već je tu – rast cena goriva. Evro super 95 poskupeo je za oko 15 odsto za mesec dana.

Vlade pokušavaju da ublaže udar smanjenjem poreza, ali ako snabdevanje ne bude obnovljeno, moraće da posegnu za nepopularnim merama: ograničavanjem potrošnje. U opticaju su ideje poput zabrane vožnje nedeljom i racionalizacije goriva, što podseća na krize iz 1970-ih.

Vazdušni saobraćaj je posebno pogođen – cene avionskog goriva su se udvostručile, a avio-kompanije već dižu cene karata i razmatraju smanjenje broja letova.

Industrijski pad

Kriza se već preliva na evropsku industriju, naročito na energetski intenzivne sektore poput hemijske i industrije čelika. Rast cena sirovina, logistike i energije primorava kompanije na poskupljenja.

Rastu i troškovi ključnih derivata poput plastike i đubriva, što dodatno pritiska poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Stagflacija

Kombinacija rasta cena i usporavanja privrede preti povratkom stagflacije – opasne mešavine visoke inflacije i slabog rasta.

Evropska komisija procenjuje da će privredni rast pasti na oko 1 odsto, dok bi inflacija mogla ponovo da raste, što bi moglo da natera Evropsku centralnu banku na povećanje kamatnih stopa.

To znači skuplje kredite, veće rate za građane i dodatni pritisak na već zadužene države, koje bi mogle biti primorane da režu javnu potrošnju.

Čak i ako se rat odmah završi, oporavak će trajati najmanje godinu dana. A što sukob bude duže trajao, posledice će biti teže.

Za Evropu, vreme više ne curi u mesecima – nego u nedeljama, zaključuje Politiko.

Biznis Kurir/Jutarnji