DA LI JE TITO PRODAO UTAKMICU DA IZBEGNE BANKROT? O ovoj misteriji se i danas raspravlja, a žrtve su bili oni
Reč je o Svetskom prvenstvu u fudbalu 1974. godine i o četvrtfinalnoj utakmici sa SR Nemačkom koju su fudbaleri Jugoslavije izgubili sa 2:0
Na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. godine Jugoslavija je otišla u sjajnom sastavu. Mnogi su verovali da je to ekipa koja može dogurati daleko, čak i do finala.
Na početku takmičenja, u grupi pod vođstvom Miljana Miljanića, ta Jugoslavija je odigrala 0:0 sa Brazilom, a u poslednjim minutima Oblak iz Hajduka pogodio je stativu. U drugoj utakmici Jugoslavija je deklasirala Zair sa 9:0, a plasman u dalji tok takmičenja obezbedila je u trećoj utakmici grupe protiv Škotske, odigravši nerešeno 1:1.
Jugoslavija se tada našla u četvrtfinalnoj grupi sa Zapadnom Nemačkom, Švedskom i Poljskom. Sve tri utakmice je izgubila. Međutim, najviše sumnji izazvala je utakmica protiv SR Nemačke, koju je Jugoslavija izgubila sa 2:0 – glatko, kao da nije ni postojala na terenu. Naime, mnogo decenija kasnije proširila se priča da je Josip Broz Tito "prodao" tu utakmicu Zapadnoj Nemačkoj za 700 miliona maraka duga, koliko je Jugoslavija tada dugovala zapadnonemačkim bankama.
Na čemu se temelje tvrdnje onih koji šire ovu priču?
Pre svega, nesloga među jugoslovenskim reprezentativcima uzela je maha – igrači su se posvađali sa Savezom zbog neisplaćenih premija, kao i zbog izbora čije će kopačke nositi. Svako je nosio kopačke svog sponzora, pa je Savezu propao sponzorski ugovor.
Samo 24 sata pre utakmice protiv Nemačke, jugoslovenske fudbalere posetio je Josip Broz Tito. Nikada ranije ni kasnije nije posetio Nemačku. Svima je bilo čudno zašto se Tito iznenada pojavio među reprezentativcima. Pričalo se da je Tito posetio Nemačku kako bi Jugoslaviju oslobodio okova kredita od 700 miliona maraka, koji su pritiskali fiskalnu scenu tadašnje države.
Dan pre utakmice protiv Nemačke u Diseldorfu, Tito je došao u hotel „Park“ gde je boravila jugoslovenska reprezentacija. Kako taj kredit kasnije nikada nije vraćen, a Jugoslavija je lako izgubila od Zapadne Nemačke, tako se i priča o "puštanju“ proširila.
"Nakon poraza proširila se priča da je utakmica bila nameštena, da smo je prodali za kredit koji nam je dao nemački kancelar, da je Nemačka kupila titulu svetskog prvaka, da nikada nismo vratili tih 700 miliona maraka... Ne znam, jednostavno nismo igrali dobro, a i iznutra smo bili truli“, rekao je tadašnji golman Jugoslavije Enver Marić.
Marić ide i dalje i objašnjava šta se sve dešavalo u reprezentaciji:
„Puma“ je nudila bogate ugovore ako promenimo kopačke, pa smo tako Dragan Džajić i ja dobili po 20.000 maraka jer smo obuli njihove kopačke. Zatim, premije za plasman na SP, koje su tada iznosile velikih 15.000 maraka, Savez nije hteo da isplati. Atmosfera je bila užasna, raspali smo se. Tim se raspadao – otkrio je Marić.
Još davno je Jovan Aćimović rekao:
"Titov dolazak je poremetio pripreme za utakmicu protiv Nemaca. Da je bio neko drugi u poseti, to bi bilo neprihvatljivo, ali radilo se o Titu. Trebalo je da imamo uobičajene sate odmora i pripreme za utakmicu, ali kako se Tito pojavio, tako smo morali da stojimo u špaliru, umaramo se i čekamo. Gomila Titovih poltrona motala se oko nas, dosađivala nam. Zapravo, nikoga nije bilo briga za reprezentaciju“, izjavio je Aćimović.
I završio:
„Tito se pojavio na trenutak, pozdravio nas nakon sve te gužve – i otišao. A mi izgubili utakmicu!“
Kurir Biznis/Dnevno.hr
