TITOVA ATRAKTIVNA VILA ZAVADILA FAMILIJU I DRŽAVU! Imovina u Samoboru vredi milione evra, a evo šta se sve nalazi na spornom imanju

Radi se o ogromnom imanju, površine 43.000 kvadratnih metara, udaljenom jedan kilometar od centra Samobora. U pitanju je atraktivna parcela sa vinogradima i tri imanja, od kojih jedna ima vilu površine oko 170 kvadratnih metara. Imanje se nalazi u najelitnijem delu Samobora, gde cene nekretnina dostižu milione eura.

Uložili su žalbu na presudu

Tako se sredinom 1960-ih Titov sin Aleksandar Mišo Broz odrekao vlasništva nad samoborskom vikendicom, a 1998. kao vlasnik se upisala država Hrvatska. Međutim, Titovi naslednici su nastavili da ga koriste i od tada ga poseduju, pa žele da im se vrati u vlasništvo. Međutim, država ih je od tada tužila, odnosno pokrenula postupak iseljenja Aleksandra Broza. Letos je, saznajemo, doneta nepravosnažna presuda u korist države.

Uložili smo žalbu na tu presudu i sada je proces vraćen na početak - počinje razgovor Aleksandar Broz, dodajući da imovina više ne može da se koristi jer su pokvareni kanalizacija i vodovod, a država, dodaje, nije mu dozvolila da ih popravi.

- Ne smem da izvodim bilo kakve radove jer su oni vlasnici - dodaje on. Imovina je, naime, pod upravom Ministarstva građevinarstva, koje nam je zvanično potvrdilo da vode postupak protiv Titovog naslednika.

"Republika Hrvatska je pokrenula postupak protiv Aleksandra Broza radi predaje u posed nekretnina u Samoboru. Sudski postupak još nije pravosnažno okončan, a državu u ovom postupku zastupa nadležno Općinsko državno odvjetništvo u Novi Zagreb“, navodi se u njihovom odgovoru.

Bivše Titovo imanje posetili smo u petak. Jasno je da se održava, iako su neki delovi zapušteniji. S obzirom na to da je sve bilo pod snegom, bilo je teško utvrditi u kakvom je stanju. Vikendica izgleda prilično dobro, ali je očigledno da u njoj trenutno niko ne živi. Zaključana je, opremljena video nadzorom, drvena stolarija je zamenjena PVC, a zelenilo oko kuće je očuvano.

Imanje na kome je Tito nekada počivao ima tri zgrade: glavnu kuću od 170 kvadratnih metara, okućnicu od 500 kvadrata i voćnjak od 350 kvadrata i dve manje zgrade, od kojih je jedna kuća u kojoj je živeo domar i njegova porodica, te druga, manja, drvena brvnara, ispod koje je vinski podrum. Imanje ima i ogroman vinograd od oko 12.000 kvadratnih metara, koji je zapušten. Vinograd je svojevremeno država dala na korišćenje kompanijama iz koncerna Agrokor, ali su ubrzo shvatile da im je preskup za održavanje. U kući se i danas nalazi nekoliko umetničkih dela iz Titovog doba, a ispred ulaza u kuću nalazi se skulptura od vulkanskog kamena, visoka pola metra.

Riječ je o figuri Hanumana, hinduističkog boga iz epa Ramajana, koji je Mišo Broz doneo iz Indonezije. Kuća je građena u čuvenom samoborskom stilu - fasada je tipične bordo boje i opstala je svih ovih godina, a naknadno su na kuću postavljene i kamere za video nadzor; Krov je nov, a neki prozori su zamenjeni.

Lokacija vile je idilična. S jedne strane kao na dlanu se vidi Samobor, a sa druge prostrano imanje, vinogradi, šume, planine... Ako se uputite ka unutrašnjosti imanja koja se ne vidi sa ulice, jer je ograđena zidom i skrivena iza velikih metalnih vrata na kojima piše "Zabranjeno ulazak", prva imovina je mala kuća, iznad nje pomoćna zgrada. I ona je zatvorena i na nju se srušilo veliko drvo, pa je moguće da je oštećen i krov. Vegetacija na imanju je bogata i slabo održavana, tako da je malo teže doći do poslednje kuće, drvene brvnare sa vinski podrumom ispod. Postavljena je rasveta duž staze do brvnare, sa velikim samostojećim svetiljkama, a preko celog imanja proteže se drvena ograda, iako su se delovi upravo urušili. U zemljišnim knjigama piše da se zemljište prostire na 35.643 kvadrata i sastoji se od livade, šume, vinograda, voćnjaka, kuće i dvorišta, voćnjaka, još jedne zgrade i livade, pa opet voćnjaka i šume... To navode i napomenu o sudski spor, odnosno tužba koju je Titov sin podneo nakon što je država sudskim putem zatražila njegovo iseljenje, ali su ta dva postupka spojena.

Tito je u vikendici boravio dva meseca.

Josip Broz Tito je, prema ranijim napisima Jutarnjeg lista, nekoliko puta boravio u toj vikendici, 1958. tamo je proveo dva meseca. Tada se pripremao za sedmi kongres Saveza komunista Jugoslavije koji je održan u Ljubljani od 22. do 26. aprila.
Treba reći da vikendica nije luksuzna i više liči na pristojniji porodični dom. To zemljište, na kome je bila samo stara brvnara, krajem tridesetih godina prošlog veka kupile su Titova treća supruga Herta Has i njena baka, a Titova vikendica, kakva je danas, izgrađena je 1947. godine. To je bila jedna od njegovih visoko čuvanih lokacija. Pošto Tito nije želeo da ga uznemiravaju na svom privatnom imanju, nije dozvolio fotografima da ga tamo snimaju. Lokalne hronike beleže samo jednu Titovu posetu Samoboru, 23. aprila 1972. godine. Kako prenose samoborski mediji, tadašnjeg šefa države dočekali su predsednik Skupštine opštine Vladimir Knežević, sekretar opštinskog komiteta Saveza komunista Zlatko Baj i predsednik Saveza socijalista Branko Kos. Ali nigde nije zabeležena nijedna rečenica o tome da li je predsednik SFRJ bio u svojoj samoborskoj oazi.

Treća Titova supruga Herta Has bila je mlađa od njega 22 godine. Njegova prva supruga, podsetimo, bila je Ruskinja Pelagija Bjelousova, sa kojom se oženio u Sibiru 1921. godine i sa kojom je dobio sina Žarka, koji je odrastao u Moskvi. Kasnije se saznalo da se Tito drugi put oženio u Sovjetskom Savezu, gde se oženio Lusijom Bauer. Međutim, ova veza je bila kratkog veka, a po povratku u Zagreb, gde je preuzeo vođenje zagrebačkog komunističkog ogranka, Josip Broz se oženio bogatom slovenačkom Jevrejkom Has. Široj javnosti najpoznatija je bila njegova četvrta supruga Jovanka Budisavljević, sa kojom se oženio početkom pedesetih godina prošlog veka. U braku su ostali do Titove smrti 1980. godine. Nakon toga Jovanka Broz je ostala da živi u Beogradu, oduzeta joj je sva imovina, a umrla je 2010. godine. Sahranjena je u Kući cveća.

 Ali da se vratimo u 1937. kada je Tito započeo ljubavnu vezu sa Hertom Has u Parizu. Tito je tada poslat u inostranstvo da ubrza slanje jugoslovenskih dobrovoljaca u rat u Španiji. Herta je bila jedno od dvoje dece uspešnog advokata. Njeni roditelji su bili Jevreji nemačkog porekla. Pojavom Adolfa Hitlera, njen otac je postao neprijatelj njegovih rasističkih nastojanja, a svoja antifašistička uverenja je preneo na Hertu, piše Jutarnji list. Nakon završene gimnazije u Mariboru 1933. godine, došla je u Zagreb na Ekonomsko-trgovačku školu. U Komunističku partiju Jugoslavije primljena je 1936. godine, a zatim postaje Titova pratilja. Zbližili su se u Parizu. Venčali su se 1937. i Broz je o njoj morao da napiše izveštaj zagrebačkoj ilegalnoj partijskoj organizaciji u kome je pisalo: 'Ona je odan i pouzdan član Partije, ali ima još malograđanskih ostataka.' Herta Has je 1941. godine u Zagrebu rodila sina Aleksandra Mišu Broza. Vladimir Velebit, takođe partijski funkcioner, sakrio je majku i bebu od ustaša u momačkom stanu.

Neposredno pre nego što je Has trebalo da ode u partizane sa piscem Miroslavom Krležom, ustaše su je uhapsile. Partijska organizacija uspela je da skloni bebu u porodicu Folksdojčer Mahnufrit, a Mišo Broz je preživeo. Godine 1943, nakon pregovora između partizana i nacista, Herta Haas je razmijenjena za grupu njemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni. Međutim, ljubavna priča sa Titom je tada već bila završena, a u njegovom društvu je već bila nova ljubav. Međutim, Herta Has nije imala nameru da se 'bori' za njegovu naklonost, ostavila je sve i vratila se u Sloveniju. Bio je to njen poslednji raskid sa Titom, a razveli su se 1943. godine.

Njihov sin Aleksandar Mišo Broz (83) je bivši jugoslovenski i hrvatski diplomata, kojeg je u Rusiju i Egipat poslao prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman devedesetih godina, a od 2004. do 2009. radio je i u Indoneziji.

Broz danas kaže da se odrekao vlasništva nad imovinom jer ga je na to naterao Ivan Krajačić Stevo, prvi načelnik OZNE.

Vlasništva su se odrekli na nagovor načelnika OZNE

- Rekao je da država ne može da plati održavanje i policija za privatni objekat. Pošto je bio prijatelj mog oca, mislio sam da je to dogovoreno sa njim, ali kada je Tito saznao, do smrti je pokušavao da vrati imovinu u svoje vlasništvo - tvrdi danas Broz. Mišo Broz je 1982. godine, nakon očeve smrti, zatražio raskid ugovora o donaciji i vraćanje nepokretnosti u vlasništvo, uz obavezu plaćanja naknade za sve investicije izvršene dok su nekretnine bile u vlasništvu države. Tadašnje Izvršno veće Skupštine Brozu je 17. aprila 1990. priznalo vlasništvo nad delom imovine, ali premeri i specifikacije parcela nikada nisu napravljene u knjigama, pa ugovor nikada nije ni potpisan.

- Tada je Skupština zadužila organ nadležan za imovinu da sprovede odluku i izvrši upis u zemljišne knjige, ali to nikada nije sprovedeno - dodaje Broz.

Broz mlađi je 1991. godine nastavio da traži povratak, ali se to nije dogodilo.

- Tuđman je 90-ih čak naredio Manoliću i Šariniću da na obostrano zadovoljstvo reše problem, koji se rešavao do njegove smrti - priseća se Broz. Konačno, uknjiženje prava vlasništva Republike Hrvatske izvršena je na osnovu rešenja Općinskog suda u Samoboru od 20.04.1998. Dve godine kasnije, tadašnje Državno odvjetništvo (sada Državno odvjetništvo Republike Hrvatske) poslalo je službeni dopis u kojem traži da Aleksandar Broz u roku od 30 dana preda imovinu državi. Zapretili su mu i potrebnim zakonskim merama. Ali ni posle toga se ništa nije dogodilo. Broz je potom od predsednika parlamenta Luke Bebića ponovo zatražio vraćanje imovine, za koju tvrdi da je njegova, ali je imovina do danas ostala u državnom vlasništvu.

Broz, dakle, godinama nelegalno koristi kuću, a za sve to vreme država nije uspela da ga iseli niti naplati odštetu.

- Boriću se sve do Evropskog suda za ljudska prava - najavljuje Broz, dodajući da je to jedina imovina koju je tražio od države da joj se vrati. Samoborska rezidencija Josipa Broza nije bila medijski privlačna sve dok Ured predsjednice Kolinde Grabar Kitarović vilu nije ustupio tadašnjem Državnom uredu za upravljanje državnom imovinom, koji je potom pokrenuo sudski postupak. U toku postupka ovlašćeni sudski veštaci procenili su da objekti i zemljište - na kojima se nalaze tri kuće, vinograd, livade i šuma - vrede 780.000 evra, a da će Broz morati da plati državi 900 hiljada kuna za pet godina korištenja kuće. Sve pre toga je već bilo zastarelo. Ako je imovina pre deset godina procenjena na 780 hiljada evra, sada, uz inflaciju i rast cena nekretnina, sigurno vredi najmanje milion evra.

Kurir Biznis/Jutarnji list