Intervju, Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji
PODRŠKA SVETSKE BANKE: Vladine mere štednje su korak u dobrom pravcu
Svetska banka snažno podržava reforme u javnim i društvenim preduzećima. To je veoma potreban i hrabar potez vaše vlade; Doći će do povećanja konkurentnosti srpske privrede i velikih ušteda
BEOGRAD - Podrška za reformu penzionog sistema.
Javni dug Srbije je prevelik i izlaže Srbiju nemirnim čudima međunarodnih finansijskih tržišta. To smo nedavno videli kad su prinosi na državne obveznice zemalja kao što je Srbija visoko skočili, kaže za Kurir Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Kako komentarišete Vladine mere štednje?
- Nedavni rebalans budžeta smanjuje budžetski deficit u 2013. godini za jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je pravi korak u dobrom pravcu. Međutim, to nije dovoljno da se zaustavi dalji rast javnog duga i biće potrebne dalje mere kako bi se on stabilizovao i napokon počeo da pada.
Da li mislite da će strukturne reforme penzionog sistema i javnih preduzeća dati dobre rezultate?
- Svetska banka snažno podržava Vladine strukturne reforme u javnim i društvenim preduzećima. To je veoma potreban i hrabar potez. Na kratak rok to ne mora voditi velikim uštedama, ali na srednji rok trebalo bi da dođe do znatnih ušteda, a doprineće i povećanju konkurentnosti srpske privrede, kao i alociranju sredstava ka zaista produktivnim aktivnostima koje otvaraju nova radna mesta. Što se tiče penzija, znamo za Vladin plan za narednih 18 meseci. Shvatamo da tu postoji socijalna dimenzija i stav Vlade da dalje uticanje na kupovnu moć može smanjiti privatnu potrošnju, koja je važan točak privrednog rasta.
Šta biste preporučili?
- Svetska banka bi ohrabrila Vladu da počne s reformom penzionog sistema jer je očito neodrživ s obzirom na to da se svake godine smanjuje broj radnika koji plaćaju penzione doprinose iz kojih se plaćaju penzije. Postoje elementi sistema tipični za Srbiju koje treba menjati. Recimo, da se kažnjava prerani odlazak u penziju.
Koraci za privlačenje više investicija?
- Dramatično bih pojednostavio izdavanje građevinskih dozvola i uveo fleksibilnije tržište radne snage. Investitori treba da se osećaju dobrodošli. Postoje primeri gde se ljudi već tako ponašaju, kao što je slučaj sa Agencijom za registraciju preduzeća. Ali još uvek ima primera javnih ustanova i agencija koje se ponašaju kao da su potencijalni investitori „neprijatelj“.
Javni dug Srbije je prevelik i izlaže Srbiju nemirnim čudima međunarodnih finansijskih tržišta. To smo nedavno videli kad su prinosi na državne obveznice zemalja kao što je Srbija visoko skočili, kaže za Kurir Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Kako komentarišete Vladine mere štednje?
- Nedavni rebalans budžeta smanjuje budžetski deficit u 2013. godini za jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je pravi korak u dobrom pravcu. Međutim, to nije dovoljno da se zaustavi dalji rast javnog duga i biće potrebne dalje mere kako bi se on stabilizovao i napokon počeo da pada.
Da li mislite da će strukturne reforme penzionog sistema i javnih preduzeća dati dobre rezultate?
- Svetska banka snažno podržava Vladine strukturne reforme u javnim i društvenim preduzećima. To je veoma potreban i hrabar potez. Na kratak rok to ne mora voditi velikim uštedama, ali na srednji rok trebalo bi da dođe do znatnih ušteda, a doprineće i povećanju konkurentnosti srpske privrede, kao i alociranju sredstava ka zaista produktivnim aktivnostima koje otvaraju nova radna mesta. Što se tiče penzija, znamo za Vladin plan za narednih 18 meseci. Shvatamo da tu postoji socijalna dimenzija i stav Vlade da dalje uticanje na kupovnu moć može smanjiti privatnu potrošnju, koja je važan točak privrednog rasta.
Šta biste preporučili?
- Svetska banka bi ohrabrila Vladu da počne s reformom penzionog sistema jer je očito neodrživ s obzirom na to da se svake godine smanjuje broj radnika koji plaćaju penzione doprinose iz kojih se plaćaju penzije. Postoje elementi sistema tipični za Srbiju koje treba menjati. Recimo, da se kažnjava prerani odlazak u penziju.
Koraci za privlačenje više investicija?
- Dramatično bih pojednostavio izdavanje građevinskih dozvola i uveo fleksibilnije tržište radne snage. Investitori treba da se osećaju dobrodošli. Postoje primeri gde se ljudi već tako ponašaju, kao što je slučaj sa Agencijom za registraciju preduzeća. Ali još uvek ima primera javnih ustanova i agencija koje se ponašaju kao da su potencijalni investitori „neprijatelj“.
Promeniti Zakon o radu
Šta treba učiniti kako bi smanjila nezaposlenost?
- Učinite da Srbija i njena administracija budu „prijateljske“ prema poslovnim ljudima, tako da se preduzeća mogu širiti, a da novi investitori mogu početi s proizvodnjom. Valjalo bi menjati i Zakon o radu na način da zapošljavanje novih radnika bude lakše i manje rizično.
IZGLASAN BUDŽET ZA 2025. GODINU: Mali podelio odlične vesti - Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, evo kolike će biti plate i penzije