BEOGRAD - Udruživanjem do velike zarade.Od izvoza organskih proizvoda Srbija bi u narednih pet, najkasnije deset godina mogla imati dobit do dve milijarde evra! Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da je za ostvarivanje ovog potencijala neophodno udruživanje proizvođača.- Dobit od organske poljoprivrede dvostruko je veća u odnosu na konvencionalnu. Ako uzmemo da je u tom periodu 10 odsto obradivog zemljišta pod organskim proizvodima sa učešćem žita, povrća, voća i pašnjaka, dobijemo oko 350.000 hektara, sa zaradom po hektaru od 4.000 evra - objašnjava profesor i dodaje da bismo na duže staze mogli zaraditi od 1,4 milijarde do dve milijarde evra.Preporuka EUU najstarijem udruženju koje se bavi organskom proizvodnjom „Teras“ iz Subotice kažu da je dobit od organske proizvodnje velika jer bi mogla doneti veću zaposlenost, ali i pridoneti poljoprivrednoj rekonstrukciji i celokupnoj ekonomiji.- Problem je što proizvodimo na sitnim parcelama, pa se nikome iz EU ne isplati da kupuje na malo. Zato je njihova preporuka da se organizujemo u zadrugu i tako povećamo svoje izvozne kapacitete - rekli su oni.Nenad Budimović iz PKS kaže da subvencije države za organsku proizvodnju iznose oko 200 miliona dinara, odnosno 40 odsto više od onoga što se izdvaja za konvencionalnu proizvodnju.- Jedini problem je što većina stočara neće moći da ih koristi zbog propusta u Pravilniku o podsticajima za organsku proizvodnju - navodi on.Manja izdvajanjaIvana Simić, sekretarka u Nacionalnoj asocijaciji za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika“, kaže da je nominalni iznos od 8.000 dinara po hektaru koji država izdvaja manji nego ranijih godina, a da su propisani uslovi za ostvarivanje prava na subvencije neodgovarajući.
Pomama za ratarskim kulturamaKako kažu proizvođači, ali i „Serbija organika“, koja je priredila studiju „Organska proizvodnja u Srbiji 2013“, od organskih proizvoda najviše se traže ratarske kulture.- Ogroman potencijal za investicije u organsku proizvodnju predstavlja soja, pre svega ona genetski nemodifikovana, dok je potražnja za voćem kao što su jabuke i šljive najveća u Rusiji. Potencijal u EU imaju i žitarice, pšenična spelta, kukuruz i ječam, naročito zbog činjenice da organski skrob praktično ne postoji u EU.
Voće kao potencijal
♦ 11.000 hektara obradivog zemljišta koristi se za organsku proizvodnju, što je oko 0,4 odsto ukupno obradivih površina♦ U organskoj poljoprivredi Srbije dominira voćarska proizvodnja, zatim jednogodišnje ratarske kulture i pašnjaci.♦ Najveće izvozne potencijale ima sveže i prerađeno voće, uljane kulture, lekovito i aromatično bilje, pečurke i neke vrste žita.
