Evropski budžet se nalazi na prekretnici. Neophodno je da smanjimo deficite i ponovo izgradimo jaču finansijsku sigurnosnu mrežu, dok se istovremeno suočavamo s višestrukim kratkoročnim i dugoročnim zahtevima u pogledu potrošnje i ulaganja, uključujući zelenu i digitalnu tranziciju, odbranu, bezbednost i starenje stanovništva.

Da bismo to postigli, moramo da uspostavimo delikatnu ravnotežu između održivih javnih finansija, snažnih investicija i solidnog ekonomskog rasta. Ukratko, prosperitet Evrope zavisi od rešavanja budžetske trileme.

Uprkos nekim neočekivanim spoljašnjim potresima poslednjih godina, privreda evrozone je ostala izuzetno otporna. Najbolji dokaz za to je snažan učinak tržišta rada, s nezaposlenošću koja je na najnižem nivou u istoriji. Ipak, budžetsko okruženje je opterećeno velikim izazovima.

Širom evrozone troškovi zaduživanja su porasli za blizu 300 baznih poena od kraja 2021, a državna potrošnja, kao udeo u nacionalnom proizvodu, sada je znatno viša od nivoa pre pandemije. Budžetski deficiti u zoni evra su prošle godine u proseku iznosili 3,6 odsto BDP, dok je javni dug bio malo niži od 90 odsto. Ove brojke su donekle premašile procene koje su iznete prošle jeseni. To je delom odraz slabljenja zamaha rasta u drugoj polovini 2023. godine, ali i višeg nivoa zaduživanja u nekim većim zemljama. Sedam zemalja je nedavno predloženo za proceduru prekomernog deficita.

Istovremeno, Evropa se suočava sa ozbiljnim i sve većim jazom u investicijama, koji bi, prema konzervativnim procenama, i nakon što se dodaju klimatske, digitalne i odbrambene potrebe, mogao iznositi oko milijardu evra godišnje. Kad je reč o prognozama za budućnost, imajući u vidu starenje stanovništva i proširenje EU, ovi brojevi mogu biti samo veći.

Ekonomska politika se u poslednjih nekoliko godina normalizovala, ali moramo da unapredimo način na koji upravljamo našim javnim finansijama. Iako stope inflacije beleže pad širom evrozone, za napredak u smanjenju i sužavanju nivoa zaduživanja potrebno je više vremena. I dok zemlje pripremaju svoje budžetske planove za 2025, a svi se vraćamo normalnom budžetskom nadzoru, zdravlje javnih finansija i održivost duga i dalje predstavljaju ključan zahtev.

Zato je imperativ da srednjoročni planovi zemalja, koji su sastavni deo naših novih budžetskih pravila, otpočnu na snažnim i kredibilnim osnovama. Uspeh se zasniva na visokom nivou političke podrške unutar zemalja, zajedno s budžetskim planovima koji su realistični i mogu se sprovesti. Ali moramo se baviti i ključnim izazovom, a on se odnosi na poboljšanje rasta i obezbeđivanje višeg životnog standarda za naše građane.

Evropa ne uspeva da ispuni svoj očekivani potencijal rasta. Jasno je da treba da nastavimo sa strukturnim reformama i da proširimo ulaganja. Ali dok nastojimo da naše javne finansije postavimo na održivije osnove, na snazi su važna budžetska ograničenja. Sada imamo važan element napretka koji u prošlosti nismo imali - političku volju. Trebalo bi da je iskoristimo na najbolji mogući način.

Iako možda izgleda da se suočavamo s nekom vrstom budžetske trileme, i dalje sam uveren da postoji način da krenemo napred. Opipljivi i pravovremeni napredak u pogledu unije tržišta kapitala je od presudnog značaja za rešavanje ovog pitanja. On će nam obezbediti način da održimo tempo ulaganja, a istovremeno će olakšati povratak na niže nivoe zaduživanja.

Pravi pomak u nivoima rasta širom EU zavisiće od napretka na ovim frontovima.

U krajnjoj liniji, istovremeno prihvatanje ekonomske razboritosti i ulaganja u budućnost nije izbor između opreza i ambicije. To je strategija za otpornost i rast u svetu koji se neprestano menja.

biznis.kurir.rs/FT