SRBIJA IMA POTENCIJAL ZA PROIZVODNJU STRUJE OD VETRA I SUNCA, ALI TO NIJE SVE! Ovi projekti su posebno značajni!

Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju električne energije od vetra i sunca, a znatan doprinos bi mogao da ima novi projekat brzo rastućih šuma za proizvodnju drvne biomase, rekli su danas učesnici panel-diskusije o energetskoj tranziciji.

- Zato je neophodna izgradnja novih potrojenja za proizvodnju električne energije, energetska efikasnost, kao i štednja u javnom i privatnom sektoru i u domaćinstvima. Ušteda za period do oktobra je oko 10 gigavata u odnosu na 2021, i cilj je da ukupno smanjenje potrošnje struje kroz mere štednje bude 15 odsto - rekao je Ilić i dodao:

- Srbija će uz uštedu od 15 odsto sa postojećim kapacitetima imati struju i za izvoz. Cilj je da se do 2030. godine iz solarne i energije vetra obezbedi pet gigavata električne energije.

On je naveo i da veliki kapaciteti za izgradnju vetroparkova postoje na istoku Srbije, u Negotinskoj krajini, dok su jug i jugoistok zemlje pogodni za solarne elektrane.

Kada je reč o hidroenergiji, trenutni potencijal od 3.000 megavata instalisane snage može da se poveća za 20 do 25 odsto.

- Potrebno je razvijati vetroparkove, solarne elektrane, i treba imati bar jedan projekat zelenog vodonika, ali i skladišta energije kapaciteta do 20 odsto instalisane snage.

Dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU rekao je da Srbija treba da koristi potencijal koji imamo u vidu obnovljivih izvora energije.

- Što se tiče same električne energije prostor Istočne Srbije je košavsko područje. Tamo može da se iskoristi energija vetra. Negotinska krajina, jug Srbije, jugozapad Srbije, to su mesta gde možemo graditi solarne elektrane. Morava, Ibar, Timok, i druge reke kada bismo koristili, mi bismo trenutni hidropotencijal mogli da povećamo za nekih 20 do 25 odsto - kaže dr Batas Bjelić i dodao:

- Kada su obnovljivi izvori u pitanju za budućnost su dominantne solarne elektrane i hidrelektrane. Srbija bi u narednom periodu trebalo da ima bar jedan projekat o korišćenju zelenog vodonika. Ovo je vreme kada energija ima cenu. Nemojte da vas zavara neko ko kaže da se vraća energija na ugalj. Prednost, logika, ekonomska logika obnovljivih izvora omogućava da oni budu maksimalni iskorišćeni - naglasio je dr Batas Bjelić i dodao da su sunce i vetar "upravljiviji“ od uglja.

Prof. dr Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta objasnio je i doprinos drvne biomase energetskom sektoru Srbije.

- Do sada je izgrađeno jedno postrojenje koje proizvodi električnu energiju uz pomoć biomase koje predstavlja oko tri procenta ukupnog kapaciteta koji je predviđen akcionim planom, a radi se na još dva postrojenja - kaže prof. dr Glavonjić:

- Potrošnja biomase se velikom većinom koristi u proizvodnji toplotne energije, tačnije 99,5 procenata biomase se koristi za toplotnu energiju, a samo 0,5 odsto za proizvodnju električne energije. Četrdeset osam odsto domaćinstava koristi drvna goriva za potrebe grejanja. To je negde oko 1.140.000 domaćinstava. To pokazuje koliko je biomasa zastupljena kao energent u grejanju domaćinstava. To je 6,7 miliona kubnih metara tog energenta.

Prof. dr Glavonjić kaže da se za proizvodnju ostalih ogrevnih sredstava poput peleta i drvenih ploča koristi još 8,5 miliona kubnih metara.

- Ono što bi moglo da se uradi, jeste da se naprave energetski zasadi brzorastućih drvnih vrsta koje bi doprinele povećanju proizvodnje i potrošnje biomase u procesu proizvodnje električne energije.

Kurir.rs/ A. K.

Bonus video: