Plata je dobra i kod gazda su na ceni a radnika nema, međutim na jugu Srbije ih ima ali nema ovog posla

Mnogi ljudi tvrde da je posao ovčara lak, zdrav i bez stresa zato što se ovčar stalno nalazi na čistom vazduhu.

Otkako su u Pčinjskom okrugu torovi ovaca počeli da se prazne Zoran Stanković iz sela Uševce u poljaničkom kraju, koje se nalazi u vranjskom ataru, sve teže dolazi do posla ovčara.

On je i sada bez posla, pa je zbog toga bio prinuđen da da i oglas. Iako je objavljen pre više od mesec dana još uvek mu se niko nije javio na telefon da traži ovčara, piše Agroklub.

ovca-ovce-stado-coban-pastir.jpg
Shutterstock 

Ovim poslom Stanković je počeo da se bavi pre deset godina kada je prestao da radi kao građevinski radnik. U početku je čuvao ovce u gazdinskim kućama u blizini svog rodnog sela, a kako su se torovi praznili on je ovaj posao počeo da obavlja i u najudaljenijim selima Pčinjskog okruga.

Tako je pre dve godine čuvao ovce i gazda Ibri u selu Bukurevac, kod Preševa. Onako vrednog i odgovornog, gazda ga je veoma cenio, ali Stanković nije mogao da ostane kod njega zato što nije znao albanski jezik i nije mogao da se sporazumeva sa ljudima.

ovce.jpg
Shutterstock 

"Jezik je za mene bio najveća barijera. Nije mi prijao ni ukus njihove hrane tako da je to bio dodatan razlog zašto sam morao da se pozdravim sa Ibrom i odem svojim putem", priča naš sagovornik.

Bio je ovčar u još mnogo gazdinskih kuća. Kaže da je kod nekih ostajao kratko zato što su kršili dogovor i pokušali da ga primoraju da pored čuvanja ovaca radi i sve druge poslove na imanju.

"Kad god bi se vratio sa ovcama znali su odmah da mi daju da radim druge poslove, počevši od čišćenja ovčarnika, pa do sijaset drugih poslova na imanju, a što ni jedan normalan čovek ne bi mogao da izdrži."

ovce.jpg
Shutterstock 

O svojoj zaradi on retko kad priča, ali kaže da svi ovčari u okrugu rade za gotovo bagatelne pare i najčešće bez ijednog slobodnog dana u nedelji. Takođe smatra da posao ovčara ne može da zameni nijedna mašina i da zato mora da bude adekvatno plaćen.

"Ovčar mora da zna kako se čuvaju ovce, kako se jagnje, ali i da li su bolesne i da su na broju. Sve ovo govori da je to veoma odgovoran posao", tvrdi naš sagovornik.

Koliko se puta samo sa paše vratio noseći tek ojagnjenu jagnjad, ni broja im ne zna. To zna da se desi uprkos tome što pred svaku pašu dobro osmotri ovce koje treba da se ojagnje i ako primeti da će da se jagnje on ih obavezno ostavlja u ovčarniku. Mnogi ljudi su skloni da tvrde da je ovaj posao lak, zdrav i bez stresa zato što se stalno nalazi na čistom vazduhu.

Stanković, međutim, misli suprotno i kaže da nije lako tokom dana voditi računa od sto i više ovaca, ali da on uspeva uz pomoć pasa da sve drži na okupu. Ovčar pogotovo mora da vodi računa da neka ovca u povratku kući ne zaostane i ne zaluta u nečiju detelinu koja po nju može biti fatalna.

"Nažalost meni se to jednom desilo. Ni ja, a ni psi nismo primetili da je jedna ovca skrenula u detelinu gde je zbog prejedanja i uginula", kaže ovaj ovčar ističući da mu je zbog ove greške gazda od plate oduzeo iznos koji bi dobio da je ovcu prodao.

Anegdote i dogodovštine

U ovčarskom poslu sagovorniku je najteže kada krene jaka kiša, a nema odobrenje od gazde da ovce vrati sa paše. Zbog toga se retko kada odvaja od svoje kabanice koja ume da ga zaštiti i od vetra, kiše, hladnoće, ali i žege dok se sa stadom ovaca nalazi na paši udaljenoj i po pet kilometara od ovčarnika. Dok je sa stadom na ovakvoj paši on retko kad naiđe na nekog prolaznika.

A kada i naiđe sa njim se lepo ispriča i razmeni najnovije aktuelne informacije iz sveta. U odsustvu ljudi on se na paši druži sa ovcama i psima, a ponekad im se na bezbednoj udaljenosti priljuči i poneka lisica koja obavezno zapodene kavgu sa njegovim psima.

"Ukoliko se desi da je onako sakrivenu u grmu iznenadi neki od ovčarskih pasa i opasno joj se približi obavezno ga kandžama ogrebe po licu i na taj način neutrališe njegov napad, a potom se da u strahovit beg", kazuje uz osmeh Stanković.

On kaže da na paši nikada nije imao bliski susret sa vukovima, ali da su ga gadno izujedale ose kada je nogom nagazio njihovo gnezdo koje su ukopale u zemlju.

"Odmah sam pozvao hitnu pomoć. Sva je sreća da su me našli, inače ne znam kako bi se to po mene završilo", priča Zoran Stanković i ponavlja da je spreman sa svakim da razgovara oko ozbiljnog ovčarskog angažmana.

Kurir.rs/Agroklub