MMF: Srbija se dobro nosila sa pandemijom, imala najniži pad

Srbija se dobro nosila sa pandemijom kovid-19 i očekuje se da će se ekonomski oporavak nastaviti u 2021. godini, a pad ekonomske aktivnosti u 2020. procenjen je na oko jedan odsto i jedan je od najnižih u Evropi, navodi se u izjavi tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom završetka razgovora s predstavnicima Srbije.

Tokom narednih godina, kako se navodi, očekuje se postepena konvergencija stope rasta do njegovog potencijala od četiri odsto.

Navode i da se očekuje da će ukupni fiskalni deficit dostići sedam odsto BDP-a u 2021. godini, umesto tri odsto, a da će javni dug porasti na 60 odsto BDP-a.

Tim MMF-a ocenjuje da su gubici radnih mesta praktično bili ograničeni na neformalni sektor, koji nije mogao biti obuhvaćen direktnim merama politike, a da je bankarski sistem i dalje stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan.

Medutim, kažu, u prvoj polovini 2021. novi talasi infekcija u Srbiji i širom Evrope otežali su ekonomski oporavak.

U isto vreme, navode, Srbija je jedna od zemalja Evrope u kojima se najbrže odvija vakcinacija i u MMF očekuju da će intenzitet pandemije opasti u drugoj polovini ove godine.

U timu MMF-a smatraju da su odlučni odgovori politike pomogli da se ograniče efekti pandemije na ekonomiju Srbije i da je fiskalni paket u 2020. godini od oko 8,5 odsto BDP-a pružio podršku domaćinstvima i privredi i unapredio javno zdravstvo, ublažavajući ekonomske i socijalne efekte pandemije.

Pored toga, navodi, uvedena je dobro osmišljena garantna šema za bankarske kredite malim i srednjim preduzecima, a da će najnovija runda fiskalne podrške - i produženje garantne šeme za kreditiranje - doprineti oporavku, sprečavanju stečajeva i zaštiti radnih mesta.

U timu MMF-u kažu da će rebalans budžeta pružiti dalju podršku ekonomiji u 2021. godini i preporučuju da se svaka dalja podrška usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom.

Smatraju da dobro osmišljena ulaganja u infrastrukturu i zaštitu životne sredine mogu podržati rast na kratak rok i ograniciti potencijalne teške efekte krize.

Navode da je potrebno postepeno smanjenje udela ukupnih troškova plata u javnom sektoru u BDP-u, nakon naglog povećanja 2020. godine, dok penzije treba da se i dalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom.

Napredak u sprovodenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od kljucne važnosti, navodi tim MMF-a i dodaje da je nedavno usvojena strategija za državna preduzeća treba da pruži osnovu za reforme u cilju jačanja korporativnog upravljanja i za poboljšanje upravljanja ovim institucijama.

Kažu i da je brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzecima i dalje od ključne važnosti.

Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo i podela Srbijagasa treba da se završe bez daljeg odlaganja, poručuju iz tima MMF-a i navode da se raduju brzoj privatizaciji Petrohemije, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika.

Smatraju da napori na suzbijanju sive ekonomije treba da se nastave, uključujuci jacanje e-fiskalizacije i proširivanje režima sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi na druge sektore.

Navode da bi razvoj domaćih tržišta kapitala kao i dalje podsticanje dinarizacije poboljšali finansijsku stabilnost i podržali srednjoročni rast.

Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu, kažu, zahtevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine.

Smatraju da bi promovisanje zelenog rasta i unapređenje sistema socijalne zaštite podržali oporavak i osigurali održiviji razvoj i da ulaganja u zelenu infrastrukturu i prelazak u budućnost sa smanjenim emisijama ugljenika mogu podržati otvaranje novih radnih mesta, a istovremeno povećavajući ekonomsku i ekološku otpornost.

Jačanje postojećih programa socijalne zaštite pomoglo bi u zaštiti ranjivih grupa, smanjenju nejednakosti i borbi protiv siromaštva, kažu u timu MMF-u i zahvaljuju vlastima Srbije na iskrenim razgovorima i tesnoj saradnji.

Navode i da je tim MMF-a vodio korisne konstruktivne razgovore u okviru Konsultacija po clanu IV za 2021. godinu i postigao dogovor na nivou tima o politikama i reformama koje bi mogle biti podržane novim instrumentom PCI koji bi trajao do 2023. godine.

Dodaju i da Sporazum podleže odobrenju uprave i Izvršnog odbora MMF-a, a da je razmatranje na Izvršnom odboru provizorno zakazano za drugu polovinu juna.

(Kurir.rs/Tanjug)