ZAVRŠENA PRVA NEDELJA RE-SET SAMITA: Srbiji neophodan novi ekološki patriotizam VELIKE POGODNOSTI ZA KORIŠĆENJE ZELENE TEHNOLOGIJE

Završena je prva nedelja RE-SET SUMMITA 2021!

Prva nedelje RE-SET samita bila je posvećena ekonomiji.

Tema današnje konferencije bila je OSNOVNA INFRASTRUKTURA ZA SVE ALI NA KOJI NAČIN

PANEL 1: JAVNA ULAGANJA U ZELENU INFRASTRUKTURU - JAVNO DOBRO

Pokretanje ekonomije: Kako od nerazvijene do srednje razvijene zemlje - neophodna je infrastruktura i ljudski kapital/Povećanje BDP je krajnji rezultat, ali smanjivanje nejednakosti i inkluzija svih građana je višestruki benefit/ Osnovne potrebe za sve: Voda, kanalizacija, struja i IT mreža do svakog dela Srbije - 40 odsto Srbije nema iste početne uslove/Povećanje broja radnih mesta i uvođenje modela tehnologije znanja u svim industrijama

Učesnici panela bili su savetnik za strana ulaganja u Kabinetu predsednika Republike Srbije Marko Pećanac, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privatizaciju, stečaj i industrijski razvoj Dragan Ugrčić i posebni savetnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dragan Jeremić.

Moderator je bio rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS Dušan Stokić.

TOK PANELA:

Pećanac je na početku panela rekao da je pre nekoliko godina uspostavljen novi model zapošljavanja zasnovan na stranim investicijama i da smo veoma brzo od zemlje u problemu postali država koja je primer u regionu.

- Nema grada u Srbiji koji danas nema bar jednu fabriku. Primetili smo međutim da već postoji zasićenje i da će u jednom momentu svaki grad imati investitora. Šta onda? Sad ponovo imamo veliki investicioni ciklus "Srbija 2025" koji daje zamajac u narednih godina. Ali šta posle toga? Doći će dan ćemo izgraditi sve puteve i obnoviti sve škole. Odgovor je u zelenoj ekonomiji. To je jedina način da nastavimo napredak koji imamo sada - rekao je Pećanac i naglasio važnost izgradnje zelene infrastrukture.

Tanasković je naglasila da prema nekim procenama za izgradnju zelene infrastrukture treba oko 10 milijardi evra.

- Vlada je to prepoznala i rebalansom je duplo povećan budžet za ekologiju i zaštitu životne sredine - rekla je Tanasković i navela da je samo za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda potrebno nešto više od četiri milijarde evra.

Prioritet je prema njenim rečima i usklađivanje našeg zakonodavstva sa EU.

Ugrčić je naveo da je jedan od ključnih ciljeva Vlade Srbije transformacija srpske privrede u cirkularnu ekonomiju.

- Dve ključne stvari su transformacija industrije i digitalizacija - rekao je Ugrčić na početku izlaganja.

Jeremić je rekao da zbog grešaka iz prošlosti Srbija danas nema adekvatan sistem odbrane od poplava.

- Srbija je donela fantastičnu odluku da se u narednih nekoliko godina reši problem otpadnih voda. Oblasti oko sliva Morave čak preti opasnost da ostanu bez vode za piće - rekao je Jeremić i dodao da će u naredne dve godine biti izgrađeno više od 200 postrojenja za preradu otpadnih voda i da će to direktno osetiti više od tri miliona građana.

Investicije u ekologiju će prema njegovim rečima povećati BDP, a čak 60 odsto ulaganja će preko domaćih građevinskih kompanijama ostati u Srbiji.

Ključna stvar je balans između privrede i ekologije.

- Moraju se više kontrolisati poljoprivredni subjekti i svako od njih mora da ima postrojenje za predtretman. Mora se smanjiti negativan uticaj privrede na ekologiju - rekao je Jeremić i naglasio da susedima moramo da pokažemo ličnim primerom kako da vode više računa o životnoj sredini jer nam otpad stiže rekama.

Pećanac je naglasio da je zakonodavstvo prvi korak u promenama.

- Ne možemo ništa da uradimo ako nemamo zakonska rešenja. A da bismo primenili zakone EU treba nam kvalitetan kadar koji te zakone treba da sprovodi u lokalnim samoupravama i inspekcijama - rekao je Pećanac i dodao da će ubuduće javni tenderi biti usmereni ka zelenim projektima.

Osvrnuo se i na digitalizaciju i najavio da ćemo u jednom trenutku imati i digitalnu inspekciju.

- Korist za građane od zelene ekonomije je duži, bolji i kvalitetniji život. Ovo je vek demografskog takmičenja. Važan je i regionalni aspekt. Srbija mora da bude primer za okruženje. EU podiže lestvice i od sledeće godine važiće nove takse za emitovanje ugljendioksida - dodao je Pećanac.

Tanasković je rekla da je neophodno obezbediti sigurnost finansiranja projekata zelene ekonomije.

- Ne treba gubiti vreme ako je budžet sposoban da finansira infrastrukturne projekte - rekla je Tanasković.

Ugrčić je naglasio da privreda treba da raste, a da ne zagađuje.

- Cilj cirkularne ekonomije je razvoj. Ogromni su gubici zbog tradicionalnog načina proizvodnje i kod većine privrednika ne postoji razvijena svest koliko je to loše i kako je moguće da se to efikasno unapredi - rekao je Ugrčić i dodao da će ministarstvo narednih godina raditi na osvešćivanju i edukaciji privrednika.

Naglasio je da će privrednici koji nabave energetski efikasnu opremu ili koriste reciklirane materijale imati specijalne programe finansiranja u Razvojnoj agenciji Srbije.

Jeremić je ponovio da je osnovni benefit zelene ekonomije čista voda za piće.

- Rešavamo problem otpadnih voda u desetak banja. Negde je to teško rešiti jer tokom leta dođe 20.000 posetilaca i dođe do kolapsa. Guča je takođe tokom sabora veliki problem. Ljudi neće dolaze tamo gde se formiraju fekalne vode - rekao je Jeremić i naglasio da će se izgradnja infrastrukture odraziti pozitivno na turizam.

PANEL 2: PREPUŠTANJE TOKU ILI SARADNJA SA PRIRODOM

Srbija 2025/Javno dobro kao što su infrastrukturne mreže su dobro svih građana i ne podležu privatizaciji/Način na koji sprovodimo sada je obnova i izgradnja za generacije ispred/Nova zelena radna mesta i osposobljavanje ljudi za održivi ekonomski rast

Učesnici panela bili su direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović i CEO Western Balkans Consulting Global Dušan Vasiljević.

Moderator i drugog panela bio je Dušan Stokić.

TOK PANELA:

Vasiljević je na početku izlaganja rekao da postojeći sistem neoliberalne ekonomije ima mnogo manjkavosti i da to rezultira sve većim ekonomskim krizama.

- Ništa nema večiti rast jer je rast uslovljen resursima i zasićenjima. Za nekih 50 godina sigurno će doći do novog resetovanja. Rane ljudske zajednice nisu imale problem sa otpadom jer se sve koristilo, a mi se sada tehnološki vraćamo na neke stare sisteme vrednosti koji uređuju društvene odnose i ekonomiju - rekao je Vasiljević.

Mitrović je rekao da je važno to što je država počela da šalje jasne poruke da je zelena tranzicija strateški put Srbije.

- Priroda nam je poslednjih godina isporučila fakturu od sedam milijardi dolara zbog katastrofa - naglasio je Mitrović i podsetio da je naša privreda bila ruinirana i zaostala zbog sankcija devedesetih i NATO bombardovanja.

Potreban nam je prema njegovim rečima novi ekološki patriotizam.

- Važno je da pravilno upravljamo upotrebom prirodnog kapitala jer na rast BDP imamo i raubovanje resursa. Moramo da shvatimo da imamo ograničenu upotrebu prirodnih resursa. Procene su recimo da ćemo do kraja godine imati tri miliona tona struganog asfalta zbog izgradnje i obnove auto-puteva. Zašto ne vratimo taj kamen u asfalt nego koristimo resurse Morave i drugih reka? Resursi su kapital za budućnost Srbije - upozorio je Mitrović.

Vasiljević je naglasio da bez digitalizacije nećemo postići nivo optimizacije potreban za izgradnju cirkularne ekonomije.

- Tokom pandemije bili smo svedoci prekida lanca snabdevanja i cela svetska privreda je počela da kleca jer nije bilo rezervne varijante. Onda je počelo resetovanje lokalnih privreda u smislu skraćenja lanaca snabdevanja i sada se formiraju lokalni ekonomski krugovi koji će probati da obezbede lokalnu bezbednost. Tu je i šansa Srbije da budemo deo nekog lokalnog lanca snabdevanja - rekao je Vasiljević i podsetio je na ideju uvođenja digitalnog pasoša za proizvode koji bi sadržao između ostalog i ekološke podatke o proizvođaču i procesu proizvodnje.

Mitrović je naveo da su srpskoj industriji potrebne ogromne količine otpadnog materijala poput stakla i tekstila.

- Zelenu tranziciju moraju finasirati država i privatni fondovi. Treba olakšati pristup zelenom novcu. Moramo dokapitalizovati javno-komunalni sektor kroz ulazak privatnog sektora. Dopada mi se i ideja digitalne inspekcije - rekao je Mitrović i podsetio je da je najvažniji resurs transfer znanja prema mladim preduzetnicima.

Naglasio je da start-ap zajednica može biti ključ za mnoge ekološke probleme.

- To mogu biti najbolji saveznici u ovom procesu - dodao je Mitrović.

Vasiljević je rekao da evropski zeleni dogovor može biti vodilja za Srbiju.

- Otpad je naše najveće bogatstvo i najveći izvor obnovljive energije. Đubreta imamo više nego što ga koristimo - rekao je za kraj Vasiljević i dodao da je stabilan sistem finansiranja uz zakonski okvir ključan za ceo proces.

Mitrović je naglasio da je važno da svako od državnih organa odradi svoj deo posla.

- Važno je da imamo dubinske promene. Moramo imati kreiranu zelenu transverzalu. Javnost mora biti uključena. Građani su ti koji svojom potrošnjom i držanjem mogu biti saveznici. Važna je i uloga medija i socijalnih mreža. Moramo da novi patriotizam gradimo na odnosu prema budućnosti - zaključio je Mitrović.

(Kurir.rs)