Ne moram da naglašavam da je ovo bila godina promene, izazova i neizvesnosti sa jedne strane, i sa druge, godina kada su firme, bez obzira na svoju veličinu i oblast poslovanja, iskazale fleksibilnost i ubrzale svoju digitalizaciju. Na ličnom primeru svi potvrđujemo da smo se sve češće hvatali za karticu ili da smo možda memorisali brojeve telefona kurirskih službi koje smo viđali često ili da se više nismo susretali sa iznenađenim pogledima trgovaca na kasi kada izvadimo mobilni telefon da njima platimo. Digitalno tržište je definitivno doživelo značajan procvat i verujem da je to jednosmerni put razvoja, a takođe verujem da sve veće oslanjanje na tehnologije i internet možemo da iskoristimo za rešavanje fundamentalnijeg problema na tržištu, a to je zatvaranje prihvatnog jaza i povećanje stepena inkluzije.

Finansijska isključenost je društveni problem koji je pandemija dodatno naglasila jer sistemski svaka kriza neproporcionalno pogađa siromašnije slojeve stanovništva ili one koji su u riziku od bilo kakve društvene, tehnološke, finansijske ili rodne isključenosti. Na globalnom nivou, dve od sedam milijardi ljudi ima ograničen ili uopšte nema pristup zvaničnim finansijskim tokovima, što znači da nisu pokriveni osiguranjima i socijalnim benefitima i davanjima, da nemaju pristup pozajmicama pod razumnim uslovima kada im je to potrebno, da čak nisu vidljivi državi jer nemaju osnovna identifikaciona dokumenta. Kada preslikamo isključenost na ravan privrede, gde isključenost automatski znači izbegavanje poreza, neprijavljivanje radnika i kršenja prava potrošača između ostalog, govorimo o ogromnim gubicima reda veličine 15,4% BDP-a na godišnjem nivou. Ako vam to ne znači mnogo, to je novac dovoljan da se plate i doprinosi svih zaposlenih u zdravstvu plaćaju u narednih šest godina.

jelena-ristic-mastercard.jpg
Foto: Promo

Onda kada mali trgovci posluju isključivo u keš ekonomiji, to poslovanje nije otporno na oscilacije uzrokovane spoljašnjim faktrorima, kakva je upravo i pandemija. Trgovac koji se oslanja samo na keš može ostati bez istog koji mu je neophodan da nabavku proizvoda za svoju radnju, što ga automatski izbacuje iz biznisa. Sa druge strane, trgovac koji digitalizuje svoje poslovanje tako da može da prati šta je kupio i prodao, iza koga stoji banka koja ima njegovu istoriju transakcija, može da računa ne samo na pozajmicu ako mu to zatreba, već još važnije, na edukaciju i praktične alate koji će mu pomoći da racionalnije i održivo posluje.

Nijedna vlada, nijedna banka ili kompanija ili NVO na svetu ne može da reši ove probleme samostalno. Za to su potrebna partnerstva i široki koncenzus javnog i privatnog sektora jer svako od igrača snosi svoj deo odgovornosti za realizaciju. Za to su potrebne i najosnovnija ali univerzalna platna infrastruktura, odnosno omogućavanje prihvata kartica kod svih trgovaca, i savremene tehnologije kojima možete nadograđivati sistem kako bi on bio primereniji savremenom, digitalnom potrošaču.

Tržište ka kome se krećemo je u mnogo većoj meri digitalno i bezgotovinsko nego što je to sada slučaj, ali keš neće nestati. Cilj je da se smanji njegovo korišćenje jer keš nije prijatelj transparentnosti. Keš nije ni prijatelj ekonomičnosti jer njegovu cenu – a to je cena štampe, transporta, čuvanja i upravljanja njime – koja je u svakoj zemlji širom sveta na nivou 1 -2% BDP-a snosimo svi mi kroz vrtiće i škole koje su tim novcem mogli biti obnovljeni ili izgrađeni. Međutim, keš će nastaviti da postoji kao platna opcija a najbolje što možemo da uradimo je da njegovo putovanje osvetlimo – od početka, kroz podizanje na bankomatu ili POS terminalu prilikom plaćanja karticom što je opcija koju Mastercard korisnici imaju na NIS pumpama, preko upotrebe kroz redovno izdavanje fiskalnih računa za svako plaćanje, do kraja, kada je on položen kao pazar u banci.

Na kraju dana, plaćanje se svodi na slobodu izbora, ali i na edukaciju. Baš kao što smo pre par decenija bojažljivo gledali na platne kartice a sada ih ima u skoro svakom novčaniku; baš kao što smo pre desetak godina gledali na prva Mastercard beskontaktna plaćanja kao čudo tehnologije a sada plaćamo prislanjanjem mobilnog telefona u kome je digitalizovana platna kartica, baš kao što smo godinama debatovali o sigurnosti onlajn plaćanja a sada, za svega par meseci 15% građana je počelo da kupuje onlajn, tako ćemo gledati na ovaj trenutak za par – nadam se, što manje – godina i pitati se zašto smo toliko čekali da zatvorimo prihvatni jaz i povećamo stepen inkluzije jer ćemo tada bolje razumeti da je inkluzivna ekonomija temelj konkurentne privrede. Do tada, Mastercard ostaje na svom putu i nastavljamo sa edukacijom tržišta i sa partnerstvima kako u javnom, tako i u privatnom sektoru kako bismo sa svoje strane osigurali da svi učesnici na tržištu mogu na najbolji način da iskoriste savremene digitalne tehnologije. Naš fokus je na tome sa svako može da ima najbolje finansijsko iskustvo. To je Mastercard način.