BEOGRAD - Države zahvaćene ekonomskom krizom ne bi trebalo da imaju identičan odnos prema bankama sada, kao pre ekonomske krize, ali vlade i banke treba intezivno da sarađuju na obostranu korist, kako bi se što bolje prevazišli efekti ekonomske krize, rečeno je danas na otvaranju Letnje škole ekonomije u organizaciji Instituta ekonomskih nauka.Država je donela dobru odluku kada je odlučila da privatizuje bankarski sektor u Srbiji, zato što je vlasnička struktura banaka ojačala, a poreski obveznici nisu morali da spasavaju ni jednu od tih banaka, izjavio je bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.Depoziti banaka su porasli, kao i poverenje građana u banke koje su dobile profesionalan menadžment sa međunarodnim iskustvom, nove usluge i atraktivna radna mesta, naveo je Jelašić na skupu pod nazivom "Primena ekonomske politike za vreme krize".On je ukazao da je dovođenjem banaka sa većinskim stranim kapitalom Srbija postala deo evropske finansijske mreže sa svim njenim prednostima i manama.
On je istakao da lokalni, regionalni i međunarodni uslovi za rad komercijalnih banka zbog uticaja ekonomske krize postaju sve zahtevniji zbog čega su banke prinuđene da donose odluke na kratak rok.Jelašić je ocenio da zbog ekonomske krize države i vlade ne treba da imaju isti odnos prema bankama kao pre krize, jer se i ekonomske situacija u međuvremenu promenila i situacija u svakoj zemlji se danas znatno razlikuje u odnosu na vreme pre krize.On je naglasio da država treba da intezivnije koristi sopstvene ekonomske potencijale, da se novo kreditiranje obezbedi iz domaćih, umesto iz stranih izvora, da se omoguće da podsticajne mere za strane investitore, a vlade i banke treba da intezivnije sarađuju kako bi se obezbedila "situacija u kojoj svi dobijaju".Govoreći o tome kako države najbolje treba da se pripreme za ekonomske izazove koji predstoje, Jelašić je ukazo na značaj jačanja domaće vlasničke strukture, uključenja međunarodnih finansijskih institucija radi obezbeđivanja zajmova za različite grupe klijenata, kao što su mala i srednja preduzeća i za osnivanje novih preduzeća.Ne treba imati preobimnu regulativu ako se želi postići likvidnost i višak kapitala, treba se rešiti zajmova sa fiksnim uslovima i ne plašiti se fluktuirajućeg kursa, a država treba da bude štedljiva jer se percepcija održivosti javnog duga skoro svakodnevno menja, neveo je Jelašić i istakao značaj saradnje i stalnog dijaloga sa Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom.Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins kazao je da je proces strukturnih reformi u Srbiji jedan od glavnih zadataka nove vlade Srbije koja takođe treba što pre da donese "ozbiljan paket akcija" i ekonomski program za predstojeći period.On je istakao da to što je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU signal investitorima da je Srbija na pravom putu, koji će obezbediti ekonomsku stabilnost i privredni rast.
Martins je ukazao na značaj fiskalne discipline, mera za razvoj preduzetništva i podizanja konkurentnosti privrede, kao i na potrebu unapređenja regulatornih normi i propisa i reformu penzionog i zdravstvenog sistema, koji treba da budu održivi.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić, otvarajući Letnju školu ekonomije, ukazao na značaj sticanja novih znanja i obrazovanja za prevazilaženje efekata ekonomske krize.On je naveo da ove godine tradicionalnu školu ekonomije u organizaciji tog instituta pohađaju polaznici iz pet zemalja -SAD, Slovačke, BIH, Crne Gore i Hrvatske.
