NEMA POVRĆA NA KOJEM SE ZARADI TAKO BRZO! UNOSAN BIZNIS U SRBIJI, A ULAGANJA SU MINIMALNA: Zasadite ga i u roku od nekoliko meseci imaćete duplo veći profit!

Ko bi želeo da se upusti u povrtarstvo, za biznis ne mora da čeka proleće - sad se i te kako mogu zasaditi, a ubrzo i ubirati spanać, rotkva, ali i zelena salata, koja donosi duplo veći profit od uloženog.

Stručnjaci smatraju da je najisplativije napraviti plastenik, jer je proizvodnja bogatija, a ulaganje nije veliko za prosečnu porodicu.

Jesenja proizvodnja u zaštićenom prostoru ili plasteniku traje od polovine avgusta, pa sve do polovine septembra. Pogodnosti jesenje sadnje su višestruke, a najvažniji je ekonomski efekat koji takav način proizvodnje obezbeđuje, jer povrće u kasnu jesen ili rano proleće postiže veliku tržišnu cenu. Najjednostavnija za gajenje i prodaju jeste zelena salata, koja može uvek može da se proda jer je tražena.

"Sa oko 1.000 evra možete otpočeti ceo posao. Salata koja je posađena u septembru već do polovine oktobra bude spremna za prodaju. Na površini od dvadeset ari bude oko 35.000 sadnica. Ako računate da ćete imati oko 30.000 onih koje ćete moći da prodate po ceni od 15 dinara za kilogram, imaćete bruto 450.000 dinara. Od toga čisto može da vam ostane polovina, a to je nekih 2.000 evra. Plus vam za narednih par godina ostaju kontejneri i malč folija. Tako da će sledeće godine biti znatno manje ulaganja od tih 1.000 evra", kaže dugogodišnji povrtar Vladimir Batočanin iz Počekovine kod Trstenika.

Poljoprivrednik Milovan Lišanin iz Obrve kod Kraljeva kaže da je u poslednje vreme primećen povećan broj malih povrtara, odnosno onih koji su u procesu tranzicije ostajali bez posla i onda se uz neka minimalna ulaganja okrenuli povrtarstvu, uglavnom u plastenicima. Prema njegovim rečima, to nije posao koji zahteva veliko iskustvo, i danas je uz pomoć interneta moguće saznati kako se sade salata, spanać ili luk.

"Za repromaterijal i nema nekog posebnog ulaganja. Plastenik je za početak moguće i improvizovati. Plastenik od dvadeset metara sa najlonom i lukovima na kojima će stajati može se napraviti za svega 300 evra. Semena takođe nisu skupa. Pa ako te prve godine bude zarade, onda bi moglo da se uloži u veće i ozbiljnije plastenike", kaže Lišanin.

Spanać traži rad, ali može da obezbedi dobar profit ukoliko mu vremenski uslovi budu odgovarali. Neke računice pokazuju da, recimo, na uloženih 25 dinara za kilogram spanaća, može se čisto zaraditi 75 dinara.

"Od setve do sečenja spanaća prolazi od 45 do 90 dana, u zavisnosti od temperatura u plasteniku. Za razliku od salate, on se probirno bere. Otkidaju se najveći listovi, a najmlađi dozrevaju. Ima proizvođača koji puste da spanać u potpunosti izraste pa ga pokose. Takva je uglavnom, proizvodnja na otvorenom polju. Nažalost, spanać ima veliki problem sa korovima, pošto se seje, a ne gaji se iz rasada", kaže Dragutin Milosavljević iz okoline Čačka.

(Kurir.rs/Blic, N.B./Foto: Profimedia, ilustracija)