Klijenti pojedinih banaka neprijatno su se iznenadili kad im je stiglo obaveštenje da će pojedine bankarske usluge poskupeti od 5. oktobra.
Najviše ih je iznerviralo to što je banka uvela nov namet: da pri svakoj proveri stanja računa na bankomatu klijentu skida 15 dinara! Ukoliko građani na bankomatima druge banke proveravaju koliko im je novca ostalo, plaćaće još više - 50 dinara po jednom zahtevu.
Papreno
Tu poskupljenjima nije kraj. Sledeća se odnose na provizije prilikom plaćanja: sa 100 dinara podignute su na 150, dok je za klijente koji imaju osnovni tekući račun ovaj iznos sa 80 povećan na 100 dinara.
Ugovori su formirani tako da se banka ogradila i da je svima dala rok do 4. oktobra da jednostrano raskinu ugovor ukoliko nisu saglasni sa izmenom tarifa. Ukoliko se ne jave i ne izjasne, on se automatski produžava.
Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović kaže za Kurir da banke sve manje zarađuju na osnovnim delatnostima, kao što su krediti i kamate, pa zato ubacuju nove namete.
- Ukupni bilans pokazuje da nešto manje od 50 odsto banke zarađuju preko kamata, a 50 odsto preko ostalih usluga, transakcija i provizija. Banka ima pravo na to, a na klijentima je da odluče da li su im usluge i uslovi adekvatni ili ne. Sve što mogu da urade jeste da promene banku ukoliko su nezadovoljni - kaže Gavrilović.
Oprezno
On upozorava i da prilikom zatvaranja računa klijent može da imam štetu.
- Često se dešava da ljudi misle da su ugasili račun, kada su recimo prestali da dobijaju platu preko njega, a onda stigne iznos za održavanje istog. Da bi neko bio potpuno siguran da je zatvorio račun, mi savetujemo da traži potvrdu da nema više nikakva dugovanja. Treba imati u vidu i da te potvrde koštaju, kao i to da su banke, kada im je zabranjeno da naplaćuju otvaranje računa, počele da naplaćuju zatvaranje - zaključuje Gavrilović.
Advokat Vladimir Gajić kaže da se banke osiguravaju izvanrednim pravnim službama koje imaju i da vrlo retko krše propise i ugovorne odredbe.
- Oni svakom klijentu nude opciju da na to pristane ili ne pristane. Niko nema zakonsku obavezu da ima račun u banci niti da bude u nekoj konkretnoj, to je slobodno tržište na kojem deluju principi ponude i potražnje - kaže Gajić.
Lov u mutnom Zarade milione evra
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da su banke na ovakvim nametima ostvarile ogromne novčane prihode.
- Banke niko ne kontroliše. Milione evra su zaradili preko grbače potrošača. To je lov u mutnom i neko bi definitivno trebalo da se ozbiljnije pozabavi bankarskim poslovanjem. Da se napravi jedna ozbiljna analiza, nezavisno ispitivanje troškova i da se proveri zadovoljstvo potrošača. Ovo je sada lov u mutnom - kaže Papović.
Kurir.rs/ Silvija Slamnig
