Oko 417 miliona evra koje će u državnu kasu uplatiti francuska kompanija „Vansi erport“ za koncesiju za beogradski aerodrom trebalo bi potrošiti na kapitalne projekte

Novac koji država dobije od koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“ najbolje bi bilo uložiti u kapitalne investicione projekte koji bi doprineli bržem privrednom rastu zemlje, poput izgradnje auto-puteva, rekonstrukcije železnice ili navodnjavanje, tvrde sagovornici Kurira.

13435.jpg
Printscreen 


Druga pozitivna opcija trošenja 417 miliona evra koji će se sliti u državnu kasu od ukupno 501 miliona evra, koliko će francuska kompanija „Vansi erport“ (Vinci Airport) uplatiti za koncesiju za Aerodrom na 25 godina, jeste otplata najnepovoljnijih kredita.

Mahmud Bušatlija

NIŠTA NIJE PROFITABILNIJE OD „TESLE“


Savetnik za investicije Mahmud Bušatlija smatra da bi davanje Aerodroma „Nikola Tesla“ pod koncesiju imalo smisla ako bi država dobijeni novac uložila u nešto profitabilnije od Aerodroma.

Mahmud Bušatlija (levo)foto: Media Centar

- Jedini prihvatljiv način da se pare potroše jeste da se nađe profitabilniji posao u koji bi se uložilo. Aerodrom donosi pare i zato treba naći neki projekat koji će vam doneti više para. Ako to ne bude tako, onda je bespredmetno ulaziti u koncesiju - kaže Bušatlija, koji sumnja da je davanje Aerodroma Francuzima politički potez.


Niko ne zna gde su pare


Ekonomista Ljubodrag Savić ističe da država nikako ne bi smela da napravi iste greške kao prilikom prodaje „Telekoma Srbija“ 1997. i „Mobtela“ 2006, jer se ne zna na šta su potrošene pare koje su dobijene od tih privatizacija.

- Kada smo 1997. prodali 51 odsto Telekoma, najveći deo toga otišao je u oporavak preduzeća od višegodišnjih sankcija. Drugi deo je otišao za isplatu penzija, a deo u opštu potrošnju. Danas, kada biste ljude pitali šta je od toga napravljeno, niko ne bi znao. Sličnu grešku smo napravili i 2006, kada smo privatizovali „Mobtel“ za 1.514 miliona evra. Od tih para MMF je prevremeno vraćeno 900 miliona dolara, napravili smo nacionalni investicioni plan, krečili škole, pravili toalete po železničkim stanicama, a kad bi neko pitao šta je ostalo od kapitalnih objekata, niko ne bi znao. Takvu grešku ne bismo smeli ponovo da napravimo - kaže Savić i predlaže dva načina za utrošak novca od koncesije na Aerodromu.

0210-savicbeta-media-.jpg
Beta, Media Centar 

- Deo novca trebalo bi upotrebiti za vraćanje kredita sa ekstremno visokim kamatama, ali samo tamo gde je to povoljno po državu, dok bi veći deo novca trebalo potrošiti za kapitalne projekte, Koridor 11, rekonstrukciju pruge. S obzirom na to da dajemo pod koncesiju jednu vrstu infrastrukture, taj novac treba da se uloži u kapitalnu infrastrukturu - ističe Savić.


Otplata kredita


Konsultant za strane investicije Milan Kovačević smatra da bi bilo bolje da je Aerodrom „Nikola Tesla“ ostao u vlasništvu države, ali kad je već odlučeno drugačije, najbolje bi bilo dobijeni novac uložiti u projekte koji će podstaći privredni rast zemlje.

- Bolje bi bilo da je Aerodrom ostao u vlasništvu države, da imamo godišnji profit i trošimo ga racionalno. Ovako je veliki rizik da će te pare otići u potrošnju i za pokrivanje optimističkih izjava da će prosečna plata biti 500 evra, što bi bila velika šteta. Ostaje i mogućnost da se naprave analize za koje projekte bi ga bilo racionalno upotrebiti, navodnjavanje, rešavanje rečnog transporta, neki auto-put ili nešto što bi doprinelo privrednom rastu. Mogao bi se eventualno iskoristiti da se otplate neki nepovoljni krediti i da se uštedi na kamati - upozorava Kovačević.

03-nova1-copy.jpg
Printscreen 



ANKETA / ŠTA SA NOVCEM OD AKCIJA


1. Radmila Vasić (70), penzioner


- Otišla bih na klopu ili u kafić s drugaricama, jer ne možete mnogo da uradite s toliko novca. Tim parama jedva možete da kupite mleko i jogurt.


2. Zdravko Jović (46), trgovac


- Aerodrom je decenijama dobro funkcionisao bez prodaje, tako da mi ovaj potez nije jasan. Inače, narod će te pare da troši na sitnice i na gluposti, kao i do sada.


3. Vladimir Slivnjak (65), penzioner

- To i nije neki novac. Sa 1.500 dinara čovek može da kupi neku sitnicu za kuću ili jedan ručak. Ništa preko toga.


Kurir / D. S.

Foto: Printscreen, Media centar, Beta