Građani koji uzmu stambeni kredit zbog „nikad nižih kamata“ trebalo bi da znaju da se očekuje rast prosečne evropske kamatne stope, koja je na istorijskom minimumu
Građanin koji danas uzme kredit od 60.000 evra na 25 godina sa kamatom od 2,5 procenta mora da računa na to da će mu rata kredita, uz porast euribora za dva odsto, koliko se očekuje, porasti za 50 evra mesečno!
Ovakav razvoj događaja vrlo je izvestan s obzirom na to da je euribor (prosečna evropska kamatna stopa) na istorijskom minimumu i iznosi minus 0,25 odsto, pa se njegov rast očekuje u narednih godinu do dve.
- Euribor je nizak zbog investicionog ciklusa Evropske centralne banke. Očekuje se rast euribora između jedan i dva odsto. Onome ko je uzeo 60.000 evra kredita sa kamatom 2,5 odsto na period od 25 godina, to bi povećalo kamatu na 4,5 odsto i u tom slučaju rata bi mu skočila sa 215 na 265 evra. Za 300 meseci u konačnoj otplati to izađe 15.000 evra više - kaže Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
I Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva upozorava građane da se ne zaleću i ne nasedaju na priče da su stambeni krediti u evrima nikad jeftiniji jer mogu upasti u zamku.
- Stambeni krediti su dugoročnog karaktera, pa niko sa sigurnošću ne može da predvidi kretanje kursa evra, a još bitnije, ni kretanje euribora, koji je sastavni deo kamate. Euribor je sada na istorijskom minimumu, što kada se doda na neku prosečnu maržu od 3,5 odsto, čini kamatu od oko 3,2 procenta godišnje - kaže Gavrilović i dodaje da kada bi euribor bio pet odsto, kao pre nešto manje od 10 godina, to bi ratu kredita udvostručilo.
Gavrilović naglašava da bi država morala da natera banke da rade pod istim uslovima pod kojima rade u Evropi - da smanje namete i svoje marže i ukinu provizije, koje ovde naplaćuju, a u Evropi ne.
- Na taj način bi se nekoliko desetina miliona evra zadržalo u Srbiji. Taj novac bi učestvovao u povećanju potrošnje, plaćanju računa, povećanju investicija iz domaćih prihoda, od čega bi korist imali svi građani Srbije. Ovako korist imaju samo banke, koje taj novac iznose iz zemlje, a na taj način raste standard građana EU, dok građani Srbije siromaše.
Zoran Grubišić
NIŽE MARŽE
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ističe da se ne treba previše plašiti skoka euribora zbog toga što bi eventualno povećanje euribora pratio pad bankarskih marži.
- Ako euribor bude četiri odsto plus marža 2,5 odsto, niko ne bi mogao da uzme takav kredit, pa će banke morati da smanje svoje marže. Onda će korisnici starih kredita moći da ih zamene za nove - kaže Grubišić.
RAZNE PROVIZIJE
300-500 dinara - izdavanje potvrda o stanju na računu, istoriji računa...
od 100 dinara - proglašenje kartice nevažećom
500-2.200 dinara - neopravdana reklamacija za kartice
200-1.500 dinara - trošak blokade i zamene kartice
200-300 dinara - zahtev za novi PIN
220-790 dinara - slanje opomena
euribor, rata, evro, kredit, stan
Kurir/Slavica Tomčić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Radikalizovan štrajk u Goši, blokirana Železnička stanica u Smederevskoj Palanci!
