DELJENO I ŠAKOM I KAPOM: Ukupna državna pomoć privredi i stranim investitorima 2015. bila 860 miliona evra!

BEOGRAD - Ukupna državna pomoć u 2015. godini bila je 860 miliona evra, uključujući i subvencije investitorima, izjavio je danas predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.

Goati je istakao da se, po svoj prilici, ne može isključiti mogućnost da je u nekim slučajevima jedan deo te ogromne sume koju su dali građani Srbije trošen "po arbitražnim kriterijumima - teritorijalnim, ličnim, partijskim", jer su subvencije uslovljavane investicijama u neko područje.

Prema njegovoj oceni, Komisija za kontrolu državne pomoći imala je "ležeran stav" u odobravanju dodele sredstava i nije imala u vidu da je to skoro milijarda evra.

To je potpuno u neskladu sa zvaničnom državnom politikom da treba raditi, štedeti na svakom koraku i brinuti, ne o svakoj milijardi evra, nego o svakom dinaru, konstatovao je Goati.

Predstavnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić ukazao je da je država do 2015. godine novac ulagala u državna preduzeća, za njihovo izvlačenje iz krize, a da je od tada počela da pomaže stranim investitorima.

U istraživanju Transparentnosti Srbija o subvencijama bilo je obuhvaćeno 27 investitora, kojima je pomoć dodeljena ili najavljena, ali je na kraju ostao 21, a razmatrani su ugovori između 2010. i 2016. godine, ukupne vrednosti od 181 milion evra.

Prema njegovim rečima, sistem subvencija je u mnogim segmentima unapređen u odnosu na 2015. godinu, ali neka pitanja i dalje nisu rešena.

Problematičan je, naglasio je Minić, način na koji Komisija utvrđuje iznos subvencije, a najveći problem je nastao u februaru, kada je doneta uredba Vlade koja daje pravo da se podzakonskim aktima izbegne da pojedine slučajeve razmatra ta komisija, čak i one za koje je bio konkurs.

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije određuju kome će se subvencije dodeliti, a da vi to nigde ne možete pročitati. U istraživanju smo našli neke slučajeve gde je zakon prekršen i pomoć data van odluke, kao i na neke sporne odluke Komisije, rekao je on.

Minić je kao drastične primere kršenja zakona naveo slučaj kada je Ministarstvo privrede u novembru potpisalo ugovor sa kineskom kompanijom Meita, i pozvalo se na rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći "iz budućnosti", bez datuma, a ono je izdato tri meseca kasnije.

Kao loš primer on je naveo i subvenciju kompaniji Geoks za fabriku u Vranju, jer nije nađen nijedan dokaz da je Komisija razmatrala ili donela rešenje o državnoj pomoći, a utvrđeno je da se tih 11,25 miliona evra ni na koji način ne uklapa u dozvoljene limite.

Minić je istakao i da u istraživanju nije nađen nijedan slučaj da je investitor bilo gde nešto pogrešio ili da nije ispunio svoje obaveze.

(Kurir.rs/FoNet)