Zakonsku obavezu da prodavac poljoprivredno zemljište mora prvo da ponudi vlasnicima parcela s kojima se graniči nosioci prava preče kupovine koriste za ucenjivanje

Prodati komad poljoprivrednog zemljišta u Srbiji postao je Sizifov posao jer komšije-međaši blokiraju promet u pokušaju da ga kupe ispod cene.

Naime, prema Zakonu o prometu nepokretnosti, pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta imaju vlasnici susednih parcela, a ako nisu zainteresovani, dužni su da prodavcu daju pismenu saglasnost da može da je proda drugim kupcima. Upravo taj potpis je postao kamen spoticanja kojim komšije ucenjuju prodavce njiva.
- Pokušavam da prodam komad zemlje da bih od tog novca obezbedio učešće za stambeni kredit. Pošto sam po zakonu prvo morao da ponudim zemljište komšijama s čijim se parcelama ono graniči, od prodaje zasad nema ništa jer me jedan komšija ucenjuje. Tvrdi da je zainteresovan da kupi zemlju, ali mu je navodno skupa, pa me mesecima zamajava. Niti hoće da mi plati niti da mi da saglasnost da mogu da je prodam nekom drugom, samo da bi me naterao da spustim cenu jer zna da mi se žuri - kaže Dragan P. iz jednog sela u Vojvodini.

(KURIR TV) SA RATKOM U 5 DO 5: UkRatko o poljoprivredi


Branislav Gulan, član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), ističe da zavrzlama oko prodaje zemljišta još jednom potvrđuje onu narodnu „da komšiji crkne krava“.
- To su naša srpska posla. Ne da mu da proda da bi oni kupili jeftinije i kasnije preprodali strancima, koji će moći da kupuju zemlju posle 1. septembra ove godine. Ucene idu u tom pravcu jer je cena zemljišta skočila. Hektar poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini sada je od 15.000 do 17.000 evra - kaže Gulan.

Ministarstvo pravde
ČEKAMO ZAHTEV ZA IZMENU ZAKONA

U Ministarstvu pravde tvrde da će, ukoliko dobiju zahtev za izmenu Zakona o prometu nepokretnosti, koji se odnosi na tu tematiku, on biti razmotren.
- Ukoliko se imalac prava preče kupovine ne izjasni u roku od 15 dana od dana prijema pismene ponude, prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima - kažu u ministarstvu, ali nemaju pravni lek za to šta da radi prodavac kada se komšija izjasni da hoće da kupi zemlju, a ne pristaje na traženu cenu.

vojin-biljic.jpg
Marina Lopičić 

Advokat Vojin Biljić
AKO SE CENJKA, RAČUNA SE DA JE ODBIO PONUDU

Advokat Vojin Biljić kaže da se pravo preče kupovine aktivira tek kad prodavac na tržištu utvrdi vrednost zemljišta, to jest nađe kupca za njega po određenoj ceni.
- Prodavac je tada dužan da komšijama koje imaju pravo preče kupovine ponudi parcelu po istoj ceni po kojoj je može prodati trećem licu. Ukoliko se nosilac prava preče kupovine cenjka i ne pristane na tu cenu, smatra se da je odbio ponudu. Prodavac može da proda zemljište, a nosilac prava preče kupovine može da ga tuži, ali neće dobiti spor - objašnjava Biljić.

ČINJENICE

15 dana je rok da se komšija izjasni o kupovini
5.097.000 hektara poljoprivrednog zemljišta ima Srbija
4.224.000 hektara iznosi obradiva površina
3.355.859 hektara zemljišta obrađuje se u okviru poljoprivrednih gazdinstava
860.000 hektara obradivog zemljišta se ne obrađuje