Multikongres privreda živi od ideja i inovacija koje ne potiču iz korporativnog sektora, već iz civilnog, poručio predsednik PKS Marko Čadež

BEOGRAD - Prvi multikongres u našoj zemlji „Srpske vizije“ (Serbijan vižns) okupio je juče više desetina organizacija civilnog sektora, više desetina govornika iz svih oblasti života i nekoliko stotina posetilaca. Civilni sektor, privrednici i građani direktno su razmenili iskustva.

Organizator manifestacije je Nemačko-srpsko privredno udruženje u saradnji s Privrednom komorom Srbije (PKS).

Fokusiranje

Tokom dva dana trajanja kongresa biće prisutno oko 60 nevladinih organizacija, od kojih se jedna trećina bavi obrazovanjem, jedna trećina zdravljem i porodičnim biznisom i jedna trećina politikom.

Predsednik PKS Marko Čadež izjavio je na svečanom otvaranju multikongresa da predstavnici privrede do sada nisu bili dovoljno fokusirani na saradnju s civilnim sektorom. On je istakaoda privreda živi od ideja i inovacija koje ne potiču iz korporativnog sektora, već iz civilnog, i da upravo zbog toga ovom sektoru mora da se da mnogo veći značaj.

Predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja Ronald Zeliger rekao je da se na prvi pogled čini da kongres civilnog društva i privrede nikako ne idu zajedno, ali da, naprotiv, te dve oblasti idu jedna uz drugu, jer njihovo udruženo delovanje doprinosi razvoju zajednice.

Tematika

On je podsetio da u Nemačkoj, koja ima 80 miliona stanovnika, oko 20 miliona ljudi je organizovano u nevladine organizacije, kojih u toj državi ima oko 600.000, i da one predstavljaju jednu posebnu profesionalnu granu.

Juče je u hotelu „Radison blu“ održano 30 dvočasovnih manjih skupova na više od deset tematskih celina: ljudska prava, ekonomija, zdravlje, zaštita životne sredine, bezbednost, inovacije... A danas sledi još 30 sastanaka. Ulaz je besplatan za sve posetioce.
serbijan-vizns-srpske-vizije-privreda-privrednici.jpg
Zorana Jevtić 


Rade Rakočević od brokera do bogatog investitora
BUDITE UPORNI, ALI NE I TVRDOGLAVI

Studenti su u okviru diskusije „Obrazovani za tržište rada“ Beogradske otvorene škole pitali Radeta Rakočevića, uspešnog privrednika, šta je ključ uspeha, da li je u karijeri imao padove, da li je bolje raditi u velikom ili malom sistemu... Nekadašnji vlasnik jedne od prvih, možda i najbolje brokerske kuće u Srbiji, a sada investicione kompanije „Senzal kapital“ poručio im je da moraju da se bave onim što vole.
- Pošteno, kulturno, s verom u sebe, tako se mora raditi. Padove sam imao, ali, i to nije floskula, ako ste pametni, oni će vas ojačati. Šta je ključ uspeha? Sve pomalo, sreća je užasno bitna. Budite uporni, ali ne tvrdoglavi. Pratite šta se dešava u inostranstvu jer će to doći i kod nas - savetovao je član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera.

serbijan-vizns-srpske-vizije-privreda-privrednici.jpg
Zorana Jevtić 


Goran Krstić uspešni stipendista fonda „Dr Zoran Đinđić“
U NEMAČKOJ TI ZA IDEJU KAŽU „HAJDE“, U SRBIJI „TI SI LUD“

Šarenolikoj publici Goran Krstić, direktor firme „Geoinformatika“, ispričao je kako je prošao put od diplome na Geografskom fakultetu, preko stipendiste Fonda „Dr Zoran Đinđić“ u Nemačkoj, do suvlasnika kompanije koja se bavi programiranjem. Kao glavnu prepreku u poslovanju naveo je okruženje.
- Koja je razlika između Nemačke i Srbije? Ljudi su ovde ubijeni u pojam, pesimiste. Kad sam hteo da pokrenem biznis, ovde svi su mi govorili „nemoj, nema od toga ništa, ti si lud“... U Nemačkoj su govorili potpuno suprotno, predlagali su mi nove ideje. Suština je koliko ste jaki da sprovedete svoju ideju - istakao je on i dodao da i dalje teško nalazi odgovarajuće kadrove za svoju firmu.

Magičnih 60
SADRŽAJ SERBIJAN VIŽNSA

60 dvočasovnih manifestacija u toku jednog vikenda

60 raznovrsnih učesnika, organizatora posebnih manifestacija; NVO, instituta, udruženja, asocijacija, univerziteta, fakulteta, stručnih asocijacija, preduzeća...

60 različitih načina predstavljanja; diskusije, forumi, prezentacije, radionice, seminari, filmske projekcije

60 zanimljivih tema iz oblasti ljudskih prava, ekonomije, obrazovanja, kulture, zdravlja, zaštite životne sredine, EU integracija