BEOGRAD - Građani kojima je preostala neka para viška trebalo bi da štede u dolarima, dok zbog nestabilnog tržišta zaduživanje treba izbegavati, a ako se baš mora, to treba činiti u dinarima i evrima.Preporuka Branke Damnjanović, člana Izvršnog odbora AIK banke, jeste da se klijenti zadužuju u istoj valuti u kojoj su im i prihodi kako ne bi bili izloženi riziku od promene kursa.- Obično se zadužuje na rok duži od godinu dana, a u tom periodu moguće su znatne promene kursa. S druge strane, što se štednje tiče, smatramo da se štednja na kratak rok u dinarima više isplati zbog viših kamatnih stopa i projekcije da dinar neće znatnije oslabiti u odnosu na evro - kaže Damnjanovićeva, koja smatra da će do leta kurs biti u rasponu 120-122 dinara za evro. Ne duže od tri mesecaOčekivanja su da će dolar i u narednom periodu jačati prema evru, a samim tim i prema dinaru u rasponu od pet do deset procenata - ističe ona.Analitičar Dragovan Milićević smatra da je zbog nestabilnosti finansijskog tržišta, koja će se nastaviti i u narednom periodu, svaka preporuka koja se tiče štednje i zaduživanja za rok duži od tri meseca - neprecizna.- Najbolje je zaduživati se u dinarima, ali da kamate budu na razumnom nivou. Trenutno je najbolje zaduživati se u evrima jer je bankarska marža oko pet odsto. Što se štednje tiče, zbog štampanja evra očekuje se njegov pad u odnosu na švajcarski franak i dolar. S druge strane, dolar će blago jačati i očekuje se da će uporedo s tim jačati i potražnja za njim - kaže Milićević i dodaje da je štednja u zlatu za velike berzanske igrače koji upravljaju ponudom i potražnjom i uvek su na dobitku u odnosu na male učesnike na berzi.U Narodnoj banci podsećaju da je od 2001. do danas bilo isplativije štedeti u dinarima nego u stranim valutama zahvaljujući višim kamatnim stopama, a i zbog toga što je dinarska štednja bila oslobođena od poreza. Što se zaduživanja tiče, tu odluku u NBS prepuštaju građanima i privrednicima.Narodna banka- Bilo bi poželjno da to bude valuta u kojoj se ostvaruju i prihodi, kako bi u što manjoj meri bili izloženi deviznom riziku - kažu u NBS i dodaju da će na kretanje dinara i ubuduće uticati globalni faktori, ali i makroekonomska stabilnost.
REZERVE Plemeniti metali i berza VREDNOST ULOGA NA ROK OD 10 GODINATvrdnje analitičara grupacije „Goldman Saks“ da će postojeće rezerve zlata biti potrošene u narednih 20 godina signal su da će vrednost tog dragocenog metala u narednom periodu stalno rasti. Broker Branislav Jorgić smatra da zlato čuva vrednost postojeće imovine građana i privrede na duži rok.- U zlatu treba štedeti na organizovan način, a ne u nekim nestandardnim proizvodima kao što je nakit. Treba štedeti u finim uncama koje imaju 99,99 procenata čistoće zlata na rok od 10 i više godina. Na taj način ste zaštićeni od gubitka, a postoji verovatnoća i da ćete zaraditi - kaže Jorgić i podseća da o štednji ne treba razmišljati kao o špekulativnoj zaradi, već kao o čuvanju postojeće vrednosti imovine.
DINAR- od 2001. godine bilo isplativije štedeti u dinarima- štednja u dinarima savetuje se na kraći rok zbog viših kamatnih stopa- zaduživanje u dinarima nosi samo rizik od kursnih oscilacija evra- zaduživanje u dolarima i francima nosi dodatni rizik zbog kursnih razlika- kamate na zaduživanje u evrima veće su 10 i više odsto- 2,7 odsto ojačao dinar u odnosu na evro u februaru ove godine- 0,1 procenat dinar bio jači u martu- 120-122 dinara za evro očekivani kurs u prvoj polovini 2015.- dinar će slabiti u odnosu na dolar za pet do deset odstoDOLAR- 27 odsto ojačao dolar u odnosu na dinar za proteklih sedam meseci- do 10% je očekivano jačanje dolara u odnosu na evro i dinar u narednom periodu- ako nastave da rastu kamate, uporedo s tim rašće i potražnja za dolarom- štednja u dolarima donosi mogućnost veće zarade, ali i veći rizik od gubitkaFRANAK- očekuje se jačanje franka u odnosu na evro- treba izbegavati zaduživanje u švajcarskoj valuti- rizik nosi i štednja u francimaEVRO- zbog štampanja evra očekuje se stagnacija i - pad te valute u odnosu na dolar i švajcarski franak- kamate na kredite u evrima iznose oko pet odsto- u evrima treba štedeti na duži rok- evro pao 20 odsto u odnosu na švajcarski franak u proteklom periodu
