NBS od 2006. ne uspeva da inflaciju održi u okviru cilja, dok u isto vreme BDP i standard građana nezaustavljivo padaju

BEOGRAD - Banke su u Srbiji za osam godina domaćoj privredi naplatile 31,4 milijarde evra na kamatama i kursnim razlikama, realni BDP je godinama u znatnom padu, dok su cene u maloprodaji povećane čak za 48 odsto od marta 2009.

Ovo je konačni bilans monetarne politike koju Narodna banka Srbije od 2006. vodi po režimu targetiranja inflacije, upozorava za Kurir Dragovan Milićević, finansijski konsultant i analitičar. On ističe da posle osam godina veliki broj studija i analiza upućuje na neuspeh sprovođenja ovakvog koncepta monetarne politike.

Potrošnja

- Izrazito visoka referentna stopa NBS od 14 odsto u 2006, 10 odsto u 2007. i 17,75 odsto u 2008. uslovila je velike gubitke u privredi i veliki odliv sredstava privrede u bankarski sektor. Pad realnog BDP u 2014. je preko osam odsto u odnosu na 2011. Istovremeno, inflacija ni u jednoj godini do 2013. nije bila u zonama ciljanja, pa rast cena na malo od marta 2009. iznosi 48 odsto - kaže Milićević.

On dodaje da je u poslednjih godinu dana pad inflacije postignut samo zahvaljujući padu primanja i potrošnje, što je oborilo tražnju za robom.
- Glavnu potrošnju domaćinstva čine hrana, bezalkoholna pića, odeća i obuća, čije su cene poslednjih meseci u stalnom padu. Ostali proizvodi, kao što su energija i usluge, imaju natprosečnu stopu rasta u odnosu na prosek inflacije - navodi on.


Ocenjujući da dezinflatorna politika NBS nije dala održive rezultate, osim rasta nezaposlenosti, pada životnog standarda građana i rasta siromaštva, Milićević smatra da je sazrelo vreme za novu monetarnu politiku.
- Potrebne su mere koje bi podstakle kreditiranje radi povećanja proizvodnje, izvoza i novog zapošljavanja - zaključuje naš sagovornik.


Nema opravdanja

Da je dugogodišnja rigidna politika NBS više koristila bankama nego građanima i privredi saglasan je i Zoran Tasić, rizik menadžer i revizor:
„Dok evropske centralne banke baznu kamatu drže ispod jedan odsto, nema opravdanja da glavna poluga delovanja NBS i dalje bude na nivou od osam odsto, pogotovo što je i inflacija ispod cilja.“

Centralna banka
BEZ ODGOVORA

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nije komentarisala pitanja Kurira u vezi sa efikasnošću monetarne politike koja smo joj poslali još 26. januara. Otuda smo ostali uskraćeni za odgovor da li i na koji način guvernerka planira da odgovori izazovima gubitaka privrede i građana na kursnim razlikama, padu BDP, kao i neuspesima u ciljanju inflacije.

Preporuke za NBS

- regulacija svih funkcija domaćeg novca
- razvoj domaćeg tržišta kapitala (obveznica)
- zabrana primene tzv. valutne klauzule
- izvršiti tzv. redenominaciju postojećih ugovora o kreditima s „valutnom klauzulom“ u kredite izražene u dinarima
- utvrđivanje maksimalnog nivoa kamatnih stopa koje banke mogu da traže klijentima