Od 260 menadžera malih, srednjih i velikih preduzeća 15,9 odsto je navelo da planira zapošljavanje novih radnika iduće godine, dok je 33,8 odsto njih reklo da će morati da smanji broj zaposlenih zbog loših poslovnih rezultata, pada prometa i nedostatka posla

BEOGRAD - Menadžeri u Srbiji će u 2015. godini više otpuštati, nego što će zapošljavati a da bi se ta proporcija promenila smatraju da je potrebno smanjiti namete na zarade, broj fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede i povećati kupovnu moć stanovništva, pokazalo je istraživanje Mreže za poslovnu podršku.

Ova Mreža je za potrebe evropskih institucija u novembru i u prvoj nedelji decembra sprovela anketu među 260 menadžera domaćih preduzeća u devet gradova i 14 opština Srbije o stanju u privredi i perspektivama u narednoj poslovnoj, 2015. godini.

Od 260 menadžera malih, srednjih i velikih preduzeća 15,9 odsto je navelo da planira zapošljavanje novih radnika iduće godine, dok je 33,8 odsto njih reklo da će morati da smanji broj zaposlenih zbog loših poslovnih rezultata, pada prometa i nedostatka posla, navodi se u izveštaju o rezultatima ankete.

Za 45,3 procenta menadžera odluka o zapošljavanju, odnosno otpuštanju, zavisiće od situacije na tržištu i generalne ekonomske situacije u zemlji a 5,0 odsto anketiranih nije dalo odgovor na pitanje da li će dogodine zapošljavati ili otpuštati.

Što se tiče zapošljavanja,15,9 odsto menadžera koji su najavili prijem novih radnika u proseku planira da po kompaniji otvori 2,5 radnih mesta, a oni koji su naveli da će morati da otpuštaju prosečno će po preduzeću uručiti otkaze za 1,8 radnika.

Na pitanje šta bi trebalo da se promeni kako bi se stekli uslovi da zaposle nove ljude, 68 odsto direktora smatra da treba smanjiti opterećenja zarada sa sadašnjih 64 na 40 procenata ili niže, bez ikakvog uslovljavanja poslodavaca koji otvaraju nova radna mesta.

Poboljšanje opšte ekonomske situacije i povećanje kupovne moći stanovništva 65 odsto anketiranih vidi kao uslov za novo zapošljavanje a 61 procenat njih je navelo da je potrebna i promena poreske politike i smanjenje broja fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede.
Za 57 odsto menadžera važan uslov je i rešavanje problema naplate potraživanja, dok je 48,5 procenata reklo da je potrebna veća pravna sigurnost u poslovanju, smanjenje broja fantomski firmi i mogućnosti za prevaru savesnih poslovnih partnera.

Reforma javnog sektora, bolje organizovana i manje skupa država sa efikasnim državnim aparatom koji pruža usluge privredi je bitan činilac za 48 odsto poslodavaca, a 44 odsto njih ističe potrebu ukidanja nejadnakosti na tržištu koje stvaraju državne subvencije pojedinim kompanijama, dok su te iste subvencije za većinu malih i srednjih preduzeća nedostupne.

Prema mišljenju 39,5 procenata menadžera potrebna je promena politike i odnosa prema malim i srednjim preduzećima, 38,5 odsto smatra da su neophodni pristupačniji izvori finansiranja od strane banaka i državnih razvojnih fondova, 37 procenata se izjasnilo za smanjenje korupcije u oblasti javnih nabavki i kod pribavljanja dokumenata neophodnih za realizaciju različitih poslova pri državnim institucijama.
Bolju kontrolu i smanjenje sive ekonomije kao uslov za veće zapošljavanje navelo je 35,5 odsto direktora, a jednostavnije carinske i trgovinske propise, elektronske upravu i smanjenje birokratskih procedura zaokružilo je 34 procenta anketiranih.

Privrednici takođe smatraju da je pravni okvir za poslovanje u Srbiji preobiman, isuviše birokratizovan i da to izvlači značajan novac i oduzima vreme zaposlenih u privrednim društvima koji bi trebalo da se ulože u razvoj poslovanja, a ne u namirenje apetita "državnog birokratskog džina". Sve je teže domaćim malim privrednicima koji osnuju firmu da je i održe zato što oni ne mogu da se obrate bankama, državnim ili međunarodnim razvojnim fondovima za podršku, a "taksimetar" države svaki dan otkucava i troškovi i birokratske obaveze se gomilaju.

Ovo je razlog zašto je osnivačima firmi teško da zaposle i same sebe, a kamo li druga nezaposlena lica.
Menadžeri generalno ocenjuju da treba postaviti okvir za poslovanje u Srbiji na potpuno drugačijim osnovama od trenutnih, što manje opterećenja i birokratije za početnike u biznisu i male firme i poreski sistem u kome poresko opterećenje treba da raste sa rastom prihoda i dobiti firmi, sasvim suprotno današnjoj politici nagomilavanja poreskih i parafiskalnih obaveza mikro i malim preduzećima koja su tek počela da rade ili imaju nizak nivou prihoda.

Ovakva politika stimulisala bi otvaranje novih firmi, smanjila sivu zonu i omogućila onima koji su kvalitetni da njihove firme porastu, pa bi se otvorilo i više radnih mesta u njima, navodi se u izveštaju o rezultatima istraživanja Mreže za poslovnu podršku.