"Svet se nalazi u izuzetno kompleksnoj i neprijatnoj energetskoj situaciji kakva nije viđena": Gosti Puls Srbije vikend o novoj krizi preti energetici
Ako se Hladni rat ne računa u rat u pravom, tradicionalnom smislu, onda se ovaj tekući može smatrati Trećim svetskim ratom.
Da li se baš na ovaj način odvija očigledna promena poretka, proces multipolarizacije. Potiskuju li se, odnosno povlače li se, SAD sa globalnog trona "pod borbom", korak-po-korak, ili se samo konsoliduju za kontraudar?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili: politički analitičar Nebojša Obrknežev, prof. dr Dragan Petrović, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor i spoljnopolitički analitičar - Sofija Tasić.
- Situacija bi mogla da ima ozbiljne posledice, jer bi bilo potrebno mnogo vremena da se sve ponovo stavi u funkciju i vrati u puni pogon. Kada govorimo o petrohemiji, odnosno o postrojenjima koja poseduje Naftna industrija Srbije u Pančevu, treba imati u vidu da se ona nalaze neposredno uz rafineriju i da koriste derivate koji direktno dolaze iz nje. Upravo zbog toga mogla je da se dogodi mnogo veća tragedija - kako po infrastrukturu, tako i po ljudske živote - rekao je Obrknežev.
Eksplozije u rafinerijama upozorenje za ceo region
Nažalost, kako kaže, ljudskih žrtava je bilo, ali posledice su mogle da budu daleko teže.
- Slične nesreće dešavale su se i ranije u regionu. Kompanija MOL je pre nekoliko meseci imala eksploziju zbog koje jedna rafinerija nije mogla da radi sa 40 odsto kapaciteta tokom dužeg perioda. Tada se gotovo paralelno dogodila i eksplozija u Lukoilovoj rafineriji u Rumuniji. Nažalost, ovakvi incidenti nisu retkost u naftnoj industriji.
Kako Petrović tvrdi, svet se nalazi u složenoj energetskoj situaciji, pri čemu snabdevanje u velikoj meri zavisi od Evroazije i postojećih tranzitnih pravaca, što sve više postaje politički i logistički osetljivo.
- Šira slika pokazuje da se svet danas nalazi u izuzetno kompleksnoj i neprijatnoj situaciji kada je reč o energetici - situaciji kakva nije viđena decenijama. Jedan deo problema je politički uslovljen. Naš region u velikoj meri zavisi od Evroazije kao ključnog izvora snabdevanja, pri čemu se Rusija nalazi u njegovom centru. Ruski energenti, kao i snabdevanje iz Centralne Azije - Turkmenistana, Uzbekistana i Kazahstana - u velikoj meri zavise od postojećih cevovodnih sistema koji prolaze kroz Rusiju i druge tranzitne pravce.
- Međutim, postoje ozbiljni poremećaji u tim tokovima. Zbog rata u Ukrajini došlo je do smanjenja ili čak prekida transporta naftovodom Družba, koji delom prolazi kroz ukrajinsku teritoriju, što predstavlja objektivan faktor više sile. Pored toga, i drugi pravci snabdevanja - bilo preko Belorusije ka severu ili kroz Turski tok - dodatno su otežani ili ograničeni usled političkih odnosa i sankcija koje je Evropska unija, zajedno sa pojedinim državama poput Nemačke, uvela Rusiji - kaže Petrović.
Kako Kapor ističe, rizici od diverzija su prisutni i u razvijenim državama, uključujući Srbiju, te da preveliko oslanjanje na jednu stranu u složenim geopolitičkim okolnostima nosi određene političke i ekonomske posledice.
- Kada je reč o diverzijama, i mnogo razvijenije države od Srbije su podložne tome, a nažalost i Srbija. Rizik se, naravno, može smanjiti. Ali oslanjanje na bilo koju državu, posebno onu koja je u strateškom sukobu sa kolektivnim Zapadom, ne donosi mnogo dobrog ni sa ekonomskog ni sa političkog aspekta. Srbija je okružena zemljama kolektivnog Zapada.
- Vidimo gde je Srbija danas - Srbija je već godinama među najsiromašnijim državama Evrope i tu poziciju ne menja već oko 15 godina, prema podacima MMF-a, Svetske banke i Republičkog zavoda za statistiku. Naš odnos sa Ruskom Federacijom se ne menja, i to je politika koja je, praktično, podržana i od vlasti i od opozicije, tako da tu ne očekujem promene. Kod Srbije je situacija komplikovanija. Kod nas je i ranije bilo opstrukcija u diverzifikaciji izvora, a to radi i "Srbijagas", koji je pod jakim uticajem ruskih interesa. Odugovlačilo se i povezivanje sa Rumunijom, koja je najveći regionalni proizvođač gasa - istakao je.
Eskalacija savremenih sukoba i novi oblici "rata"
Kako je Tasić objasnila, savremeni sukobi se odvijaju na više nivoa, od nevidljivih oblika pritiska do otvorene eskalacije koja ih čini vidljivim.
- Vidite, sve češće se koristi pojam "hladni rat", dok se danas govori i o "kinetičkom ratu". Kada se kaže kinetički rat, podrazumeva se da se hladni rat već odvija, a da je kinetički zapravo njegova direktna eskalacija u određenim momentima. Znači, rat se odvija na svim nivoima - od obaveštajnog i energetskog, do otvorenih vojnih sukoba. Kada govorimo o obaveštajnim i energetskim aspektima, to je konstantno prisutno, dok je upotreba projektila zapravo ta eskalacija, ono što pokazuje da je došlo do otvorenog sukoba. To je, slikovito rečeno, "šlag na tortu" - trenutak kada sukob postaje vidljiv i direktan - rekla je Tasić.
- Govori se o milijardi evra koja bi mogla da dođe na srpsko tržište, a treba imati u vidu koliko je to veliki novac, posebno kada se uporedi sa primerima iz sveta. Recimo, Amerika Izraelu, kao svom najbližem savezniku, godišnje obezbeđuje oko tri milijarde dolara, uz obavezu da se taj novac najvećim delom koristi za kupovinu naoružanja. U ovom slučaju, međutim, za sada se ne govori da bi sredstva bila striktno namenska, već je moguće da budu usmerena na širi razvoj srpske ekonomije, što će tek biti precizirano - za "Puls Srbije vikend", zaključila je Tasić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
