Kupio but za slavu, pa mu spakovali i četvrtinu praseće glave: "Traže od mene da platim nešto što nisam tražio"
Većina potrošača u Srbiji ne zna da ukoliko kupe praseći but da će uz njega da dobiju i četvrtinu glave koju će platiti po istoj ceni. Ova praksa na tržištu postoji godinama unazad, ali nikome nije jasno zašto trgovci uslovljavaju kupce da kupuju nešto što im ne treba.
Upravo to pitanje sebi postavlja i Beograđanin A. S. koji je ostao u šoku kada su mu u mesari jednog trgovinskog lanca uz but spakovali i četvrtinu praseće glave. I naravno sve naplatili po istoj ceni.
Zašto da plaćam nešto što mi ne treba?
- Pošto nam je u ponedeljak slava, Sveti Simeon Bogoprimac, došli smo da kupimo praseći but. Mesar je uzeo i izmerio but koji košta 750 dinara po kilogramu, a ja sam za to vreme sa strane gledao šta još od mesa ima u ponudi. Video sam da mesar razgovara sa mojom suprugom i da potom uzima praseću glavu, komada je, meri i stavlja u istu kesu u kojoj je bio praseći but. Bio sam zbunjen jer nisam znao da treba da kupimo i praseću glavu, pa sam pitao suprugu, nakon što smo se udaljili od frižidera s mesom, za šta joj je potrebna praseća glava. Ona reče da je običaj da se uz praseći but prodaje i praseća glava - počinje priču saogovornik Kurira.
On naglašava da mu je to bilo čudno i nenormalno, jer im praseća glava ne treba i nisu imali potrebu da je kupuju.
- Kad sam saznao za taj običaj šta se desilo, odmah sam otišao na info pult i tražio objašnjenje. Tamo su mi dvoje zaposlenih rekli da je to običaj i da se tako stalno prodaje. Ja sam rekao da meni ta glava ne treba i da je krivično delo da od mene traže da platim nešto što mi ne treba. Oni su ponovili priču o običaju, na šta sam rekao da loši običaji treba da se menjaju i da bi žene i danas bile bez prava glasa da je slepo praćen običaj da oni nisu ravnopravne sa muškarcima. Nakon što su mi po treći put rekli da ne znaju šta da m kažu i da je to običaj, tražio sam nekog od šefova da pričam s njim. Radnica se besno okrenula i nekoga pozvala telefonom, a posle dvadesetak sekundi razgovora je spustila slušalicu i rekla da joj je šefica rekla da se tako prodaje i da možemo ili da kupimo praseći but sa glavom ili da uopšte ništa ne kupujemo jer but bez glave ne ide - ispričao je A. S. za Kurir.
Uz praseći but obavezno ide i četvrtina glave
Kako bi smo razjasnili o čemu se radi i odakle ta uvrežena praksa da se uz praseći but prodaje i četvrtina glave po ceni buta, pozvali smo jedan trgovinski lanac gde su nam objasnili o čemu se tu radi.
- Ovde ne pričamo o svinjetini, već o prasetini. Kada kupujete but od praseta onda se uvek dobije četvrtina glave jer se to prodaje pod šifrom praseće meso. Prase se prodaje kao celo, pola ili četvrtina, a ne u šniclama i slično. To je tržišna praksa jer ne mogu svi da kupe celo prase, pa se zato prodaje na pola i četvrtinu i zato mu je cena niža nego butu. Ko kupi celo prase dobije i glavu, ko kupi pola dobije pola glave, a ko kupi četvrtinu, odnosno but dobije i četvtinu glave. Znači proporcijalno uz količinu kupljene prasetine. Prase je druga vrsta nečega što se nalazi na potrošačkoj trpezi. Ne kupujete ga kao šnicle, nego u većoj količini. Ako na računu piše da je praseće meso onda je sve u redu, ali ako vam je neko prodao i na računu piše bit, onda trgovac nije ispravno postpupio - objašnjava izvor Kurira.
Da je pri kupovini prasetine glava pripadajući deo ističe i Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
- Potrošač koji kupi četvrtinu praseta traba da bude obavešten da će ta četvrtina praseta da sadrži i četvrtinu glave. Kada kupite celo prase kuptie ga sa glavom i shdno tome kada kupite pola iseku ga po dužini i dobijete pola glave. To je ta logika. Tako da je najbitnije da potrošač bude upoznat sa tim. Potrošačima treba to objasniti da ako hoće do raskomadaju prase da će dobiti i pripadajući deo glave - objašnjava Nikolić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.