SUTRA ISTIČE ROK ZA LEGALIZACIJU: Šta čeka one koji su prijavili objekat, a šta one koji nisu - porezi, dokumentacija i da li postoji druga šansa
Rok za prijavu bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“, ističe u nedelju, 8. februara u ponoć. Iako je prijavljivanje počelo još 8. decembra, mnogi građani i dalje imaju pitanja u vezi sa tim ko može da prijavi objekat, šta se dešava ako se to ne učini na vreme i da li postoji obaveza plaćanja poreza unazad.
Potrebna dokumentacija
Za podnošenje zahteva za legalizaciju u okviru Zakona "Svoj na svome" neophodna je važeća lična karta ili pasoš, kao i bilo kakav dokaz o vlasništvu, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudska presuda. Takođe, potrebno je navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost), kao i dati izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i u slučajevima kada je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.
Koliko košta legalizacija
Trošak legalizacije kreće se od 100 do 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od lokacije i zone u kojoj se objekat nalazi.
Beograd
- Ekstra zona: 1.000 evra
- Prva zona: 800 evra
- Šesta i ostale zone: 100 evra
Gradovi sa više od 100.000 stanovnika (uključujući Čačak)
- Ekstra i prva zona: 500 evra
- Druga zona: 250 evra
- Četvrta i ostale zone: 100 evra
Gradovi i opštine od 50.000 do 100.000 stanovnika
- Ekstra i prva zona: 300 evra
- Treća i ostale zone: 100 evra
Manje opštine i sela
- Jedinstvena naknada: 100 evra
Za magacine, skladišta, pomoćne, ekonomske i proizvodne objekte površine do 500 kvadrata naknada se ne plaća, dok se za objekte veće od 500 kvadrata plaća 10 evra po kvadratnom metru.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji, kao i porodice sa troje i više dece, ukoliko im je to jedina nekretnina u kojoj žive.
Ograničenja i pravila
U grupu objekata koji se mogu legalizovati bez prepreka spadaju objekti građeni bez dozvole, objekti sa dozvolom kojoj je istekao rok, kao i oni za koje investitor nikada nije pribavio upotrebnu dozvolu. Takođe, biće obuhvaćeni i objekti u ranijem postupku ozakonjenja i oni građeni u vreme kada dozvola zakonski nije bila potrebna.
Postoje i kategorije koje nikada neće moći da se upišu, u šta spadaju objekti u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, objekti u javnoj svojini koji su privedeni nameni, kao i oni u zoni zaštite kulturnog dobra. Međutim, neophodno je da su objekti vidljivi na satelitskom snimku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Postoje i objekti koji će se moći upisati samo uslovno, na primer u drugoj zoni zaštite prirodnih dobara, zaštitnim pojasevima ili zonama infrastrukture, kao i pojedini objekti u javnoj svojini koji nisu privedeni nameni.
Šta sa objektima koji se ne legalizuju
Posebnu pažnju izaziva pitanje neuknjiženih objekata za koje do isteka roka 8. februara uopšte nije podnet zahtev za upis. Prema važećim propisima, ova oblast je već regulisana postojećim zakonskim i podzakonskim aktima.
Sankcije za bespravnu gradnju su višestruke, uključuju krivičnu odgovornost i uklanjanje objekata, poručio je za Biznis Kurir advokat Nikola Premović. On je podsetio da novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predviđa i situacije u kojima se, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine upisuje u korist Republike Srbije.
Pitanje objekata za koje uopšte nije podnet zahtev za upis regulisano je već postojećim zakonskim i podzakonskim aktima.
Može li se ovakav upis kasnije osporavati
Na pitanje da li pojedinac ima pravo da naknadno dokazuje vlasništvo pred sudom, Premović ističe da to pravo postoji, ali da ishod postupka zavisi od niza okolnosti.
Kako proizlazi iz važećih pravila, vanknjižni vlasnik ili držalac ima pravo da svoje pravo svojine dokazuje pred sudom. Ishod eventualnog spora zavisi od više faktora, uključujući:
da li je objekat građen u zabranjenoj zoni u javnoj svojini
da li je objekat izgrađen na tuđem zemljištu
da li postoje sporni suvlasnički odnosi
U takvim slučajevima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti rešenje da nisu ispunjeni uslovi za upis i uputiti podnosioca prijave na parnični postupak pred nadležnim sudom.
Rok do oktobra uz opravdanje
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte na osnovu zakona "Svoj na svome", moći će to da urade do 24. oktobra.
Kako je objasnila, kao opravdani razlozi mogu se navesti zdravstveni razlozi, odsustvo iz države ili slično.
Da li se plaća porez na imovinu unazad
Jedna od najčešćih dilema građana je strah da će nakon upisa prava svojine biti obračunat porez na imovinu unazad pet godina. Iz nadležnih institucija naglašavaju da je u pitanju netočna interpretacija zakona.
Kako se objašnjava, upis prava svojine i obračun poreza na imovinu nisu direktno povezani. Vlasnici objekata izgrađenih bez odgovarajuće dozvole do sada su imali obavezu plaćanja poreza, što su mnogi već činili.
Cilj Zakona o upisu nije retroaktivna naplata poreza, niti država ima takvu nameru. Sam upis po osnovu zakona „Svoj na svome“ ne znači automatski obračun poreza za prethodne godine.
Ipak, nadležni ukazuju da zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha za gotovo sve objekte u Srbiji postoji mogućnost utvrđivanja površine i spratnosti. To znači da za nepokretnosti koje nisu prijavljene porezu, a nisu evidentirane, porez može biti obračunat i bez prijave za upis prava svojine, u skladu sa važećim propisima, uključujući i prethodnih pet godina.
Iz RGZ-a i nadležnih ministarstava poručuju da građani nemaju razloga da odlažu prijavu zbog straha od retroaktivnog poreza, jer zakon ima za cilj uređenje imovinsko-pravnog statusa objekata, a ne dodatno finansijsko opterećenje onih koji žele da svoju imovinu legalizuju.
Nadogradnja objekta posle legalizacije
Nakon što uspešno završe postupak formalizacije (legalizacije) svojih objekata, mnogi vlasnici nepokretnosti u Srbiji dolaze do novog pitanja da li je time iscrpljena mogućnost daljeg proširenja stambenog ili poslovnog prostora? Najčešća dilema odnosi se na to da li se na već formalizovanom objektu mogu naknadno izgraditi dodatni spratovi ili terase.
Odgovor je da, ali isključivo uz striktno poštovanje važećih zakona i urbanističkih propisa. Ukoliko vlasnik planira proširenje već legalizovanog objekta, zakon to dozvoljava, ali ne kroz pojednostavljeni postupak. Svaka nova gradnja mora proći kompletnu, redovnu proceduru pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.
Da bi se dobila saglasnost za dogradnju, neophodno je ispuniti dva osnovna uslova, urbanističe parametre i projekat postojećeg stanja. Na taj način se obezbeđuje da svaka naknadna intervencija bude u skladu sa propisima, ali i da ispunjava sve zahteve bezbednosti, kako za korisnike objekta, tako i za širu okolinu.
Biznis Kurir