Na ovaj način veliki marketi manipulišu sa vama! Ako nasednete, platićete proizvod skuplje: Evo o čemu se radi
Bezobrazne prakse pojedinih velikih trgovaca godinama su bile problem o kojem se govori tiho, ali svi znaju da postoji. Nametanje dodatnih troškova, traženje neplaniranih popusta, odugovlačenje s plaćanjem i jednostrano menjanje dogovorenih uslova najčešće su pogađali male proizvođače i dobavljače, koji su, da bi ostali na policama, bili primorani da pristaju na sve.
Tako je rizik poslovanja gotovo uvek prebacivan na slabije, dok su veliki sistemi zadržavali potpunu kontrolu. Zbog toga je država odlučila da uvede jasnija pravila i stane na put takvoj praksi.
Najavljeni zakon predviđa zabranu skrivenih nameta, neosnovanih marketinških troškova i naknadnih promena ugovora, uz cilј da se obezbede fer uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu. Očekuje se da će time mali proizvođači dobiti veću sigurnost, a tržište više reda i predvidljivosti, uz dodatno usklađivanje sa pravilima koja već važe u Evropskoj uniji.
O ovoj temi govoirli su u emisiji "Redakcija" Đorđe Ostojić, ekonomista, Slaven Batoćanin, proizvođač čvaraka i Nenad Bumbić Udruženje Zaštita potrošača.
- Poenta je da se urede odnosi između velikih lanaca i malih proizvođača, koji su ovde najviše i u problemu, s obzirom da su oni bili u poziciji da finansiraju skoro 3 proizvodna ciklusa. Kada mali proizvođač dobije šansu da uđe u veliki trgovinski lanac, obično se dešava situacija da proizvođač mora sam da finansira materijal, da napravi prvu turu proizvoda, postavi na police a supermarket nekad odugovlači sa plaćanjem i do 60 dana. To je za male proizvođače vrlo teško. Ideja je da se malo oduzme pregovaračka moć velikih lanaca, to bi dovelo do većeg broja ponuđača - kaže Ostojić.
Manipulacija velikih trgovinskih lanaca
Cilj zakona je da se spreče prakse koje su godinama bile prisutne u trgovini: od jednostranih promena ugovora, prekomernih rabata i naknada do odloženih plaćanja i prebacivanja poslovnog rizika na slabiju stranu. Bumbić kaže da je zakon implementacija direktive Evropske unije iz 2019. godine, što znači da je 7 godina je prošlo:
- Osnovno pitanje je što kasnimo toliko sa nečim što je u interesu potrošača i malih proizvođača. Mi sada kada uđemo u neki trgovinski lanac imamo iluziju izbora. Kada gledate sokove na primer, vi vidite da ima limitiran broj snabdevača na policama. Snabdevač koji ima voćne sokove je onaj ko ima trgovinsku marku. Vama deluje da birate dve tri vrste soka od narandže, a u stvari je to sve jedan dobavljač. Osnovni problem je ta nesrazmernost moći koja je dovela do problema na tržištu, te da potrošači nemaju izbor.
Batoćanin kao proizvođač naveo je da su veliki trgovinski lanci uticali i na njegovu proizvodnju:
- Monopol koje drže sve te trgovine se nameće. Ja sam ulazio u te merkete gde se prodaju krastvaci, zamislite ima 100 marki krastavca. Ceo raf je samo sa krastavcima. Ti veliki sistemi vas nateraju da kupite ono što vam i ne treba. To je kao onaj primer: Jedna knjiga košta 1.000 dinara ali je spuste na 200 a vi se zaletite i kupite je, iako vam nije potrebna.
Dva problema novog zakona
Bumbić kaže da 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, dok u razvijenijim zemljama taj iznos se kreće do 20 odsto%, te da osobama u kreditima, čitava plata ode na zakup i hranu:
- Ovaj zakon pokušava da reši određene probleme koje su trgovinski lanci nametali. Postoje dve stvari koje su problem u ovom zakonu. Prvo, kazne su od 50.000 dinara do 2 miliona, što je smešno. Sledeći problem je što će dobar deo tog zakona biti poveren komisiji za zaštitu od konkurencije, a ona se nije baš istakla svojim radom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs