Zašto su cene nekretnina u Srbiji paprene: Najskuplji kvadrat bio 10.000 evra, a garažno mesto plaćeno skoro kao stan
Najskuplji kvadrat stana u prvoj polovini 2025. godine bio je 9.805 evra, na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća je 3,8 miliona evra na Savskom vencu, a najskuplje poljoprivredno zemljište 1,2 miliona evra u opštini Kula, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. I najskuplja garaža je na Savskom vencu, za nju je plaćeno 66.000 evra. U Kragujevcu je najskuplji poslovni prostor – 2,4 miliona evra. Ekonomista Ervin Pašanović kaže za RTS da je to najsigurniji vid ulaganja koji donosi i najveći povrat na investiciju.
U Beogradu na vodi najveća je i transakcija – stan je prodat za 1,8 miliona evra. Ervin Pašanović kaže da je tržište nekretnina u Srbiji esencijalno slobodno tržište koje se formira na osnovu ponude i potražnje.
“Poslednjih 12 godina imamo kontinuirani rast cena i imamo veliku likvidnost, što znači da se većina stanova koji se naprave prodaju. Uzevši ta dva faktora u obzir, možemo da kažemo da je stanje na tržištu takvo da ljudi kupuju ovakve stanove i da tržište može da apsorbuje sve što se ponudi i da se cena formira na osnovu tražnje”, poručuje Pašanović.
Ističe da trenutno cene deluju astronomski, jer je najskuplji kvadrat bio skoro 10.000 evra.
“To je do pre par godina bilo potpuno nezamislivo. Imamo 70.000 evra za garažno mesto. Isto tako trend se prati u svakom delu tržišta nekretnina”, navodi Pašanović.
Zašto su cene nekretnina paprene
Ukazuje da postoji nekoliko razloga zašto su cene nekretnina toliko visoke.
“Prvo, zato što nemamo tržište kapitala, nemamo berzu koja je funkcionalna i ne možemo da plasiramo novac nigde drugde, možemo da ga plasiramo u nekretnine. Sav višak kapitala prelazi u nekretnine. Pored toga, imamo pad nataliteta, samim tim manje dece nasleđuje više roditelja, imaju veći kapital, prodaju nekoliko stanova, poljoprivredno zemljište, kuće. Takođe, imamo najveći rast kreditnih kupaca, sada smo na 36 odsto, što u poslednjih 45 godina nije bilo tako”, objašnjava Pašanović.
Navodi da deo toga dolazi iz kredita za mlade, kao i da je bila velika potražnja za tim povoljnim kreditima.
“Faktički to znači da narod misli da su nekretnine vrlo stabilne, vrlo sigurne, da je rast i kroz kapitalizaciju veliki i da je prinos opet zadovoljavajući kroz izdavanje”, dodaje Pašanović.
Ističe da je to najsigurniji vid ulaganja koji donosi i najveći povrat na investiciju.
Čak 90 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji ima udeo u nekoj nekretnini
Napominje da je reč 98 odsto o našim građanima, kao i da je jako malo stranaca i kao investitora i kao kupaca.
“Na tome bi trebalo raditi, trebalo bi da privučemo više stranog kapitala i stranih građana. Postoje neke inicijative, jedna od takvih inicijativa je tzv. zlatna viza gde bi stranci uz kupovinu određene nekretnine ili investicije od nekog iznosa, u Crnoj Gori mislim da je to 250.000 evra, dobijali praktično boravište u našoj zemlji i mogli da dovedu članove svoje porodice i da razvijaju svoj biznis”, objašnjava Pašanović.
Na pitanje da li to produbljuje raslojavanje, odnosno nerazumevanje između bogatih i siromašnih, Pašanović kaže da su "naše nekretnine čudan pokazatelj".
“Prvo, 90 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji ima udeo u nekoj nekretnini. Kada se to prevede u novac, mi smo svi ovde jako bogati. Šta to znači? Znači, kada bismo mi prodali našu imovinu, mi bismo svi imali po više stotina hiljada evra u kapitalu. Mi spadamo sigurno među prve tri evropske nacije koje poseduju nekretnine, to su još Česi i Albanci. Zapad ne živi tako već dugo, većina stanovnika na Zapadu do kraja života živi kao podstanar i nema nikakve probleme sa tim”, zaključuje Pašanović.
(Kurir.rs/RTS)