PRIZNALI DA NA POSLU RADE MANJE OD ŠEST SATI ! A evo na šta troše radno vreme dok zabušavaju jer nisu dovoljno plaćeni

Zaposleni najviše vremena tokom dana provode u druženju sa kolegama, u proseku 43 minuta, zatim 29 minuta surfuju internetom i dopisuju se sa prijateljima i porodicom za šta provode 21 minut.

Gotovo polovina zaposlenih u Hrvatskoj obično je produktivna na poslu manje od šest sati dnevno, provodeći u proseku 43 minuta družeći se s kolegama, 29 minuta surfajući internetom i 21 minut dopisivanjem s prijateljima i porodicom, pokazalo je istraživanje više od 800 ljudi portala MojPosao.

Prema istraživanju, nešto manje od polovine ispitanika (47 odsto) priznaje da su najproduktivniji na poslu manje od šest sati dnevno, trećina (37 odsto) je izjavila da njihova produktivnost traje šest do osam sati dnevno, a čak 16 odsto ispitanika je produktivno i više od osam sati.

Dalje, polovina ispitanika, 51 odsto, neproduktivno je dva i više sati dnevno, dok je prosečno vreme "zabušavanja” dva i po sata.

Zaposleni najviše vremena tokom dana provode u druženju sa kolegama, u proseku 43 minuta, zatim 29 minuta surfuju internetom i dopisuju se sa prijateljima i porodicom za šta provode 21 minut.

S druge strane, zaposleni najmanje vremena provode na privatne telefonske razgovore, 14 minuta, ali 15 minuta provode i na privatnim poslovima van kancelarije. Zanimljivo je da ispitanici provode samo 17 minuta svog vremena na društvenim mrežama.

Istraživanje je pokazalo i da se druženja sa kolegama, uprkos popularnom mišljenju, ne odvijaju u kafićima, bar ne u većini slučajeva. Tek svaki četvrti ispitanik izlazi na kafu sa kolegama (24 odsto). Za razliku od njih, ostali ispitanici svoje mesto za druženje nalaze u zajedničkim prostorijama kompanije (62 odsto) ili u samoj kancelariji (50 odsto), a tek ponekad (25 odsto) druženje postane "produžena“ pauza za obrok.

Tokom radnog vremena najčešće obavljamo hitne privatne obaveze.

Iako samo polovina ispitanika (51 odsto) obavlja privatne poslove van kancelarije, ovakve situacije su retke - nekoliko puta mesečno ili ređe. Najčešće su to neke hitne obaveze poput odlaska kod lekara ili pribavljanja ličnih dokumenata.

Kao odmor od radnih zadataka ispitanici prvenstveno koriste aktivnosti koje nisu vezane za posao (65 odsto). Trećina ispitanika (34 odsto) gubi vreme na druge aktivnosti jer smatra da nisu dovoljno plaćeni za posao koji rade, dok sličan broj (32 odsto) smatra da posle radnog dana nemaju vremena za privatni posao i to mora učiniti tokom radnog vremena.

Svaki četvrti ispitanik (25 odsto) jednostavno nema dovoljno posla na poslu, pa svoje vreme troši na druge stvari, a svaki peti (20 odsto) izjavljuje da su zadaci koje ima dosadni i nemotivišući.

Isto tako, dve trećine ispitanika (63 odsto) reklo je da aktivnosti koje nisu vezane za posao ne utiču na njihovu produktivnost. Svaki četvrti ispitanik (26 odsto) naveo je da takve aktivnosti povećavaju njihovu produktivnost, dok je 11 odsto priznalo da im takve „smetanje“ smanjuju produktivnost tokom radnog dana.

Sve u svemu, polovina ispitanika (50 odsto) je zadovoljna svojom produktivnošću, četvrtina (24 odsto) misli da bi mogli da budu produktivniji, dok 26 odsto smatra da su previše produktivni i da bi trebalo da uspore.

Prema istraživanju, poslodavci bi mogli da ostvare rast produktivnosti sa većim platama (69 odsto) ili zanimljivijim poslovima (45 odsto). Veća svrsishodnost radnih zadataka kao i prepoznavanje nadređene osobe povećalo bi produktivnost svakog trećeg ispitanika (35 odsto, odnosno 34 odsto).

Generalno, bolji odnos sa nadređenima doveo bi do povećanja produktivnosti za četvrtinu (26 odsto) ispitanika, dok je najmanje onih koji bi postali produktivniji zbog poboljšanja odnosa sa kolegama (21 odsto).

Kurir.rs/Poslovni.hr/Prenela S. Č.