Maloletnici u Srbiji rade za 500 dinara po satu: Na ovim poslovima su angažovani, inspekcija otkrila propuste poslodavaca
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Maloletnici u Srbiji rade u ugostiteljstvu, trgovini, maloprodaji i na pomoćnim građevinskim poslovima, a neto satnica preko omladinskih zadruga ide od 396 do 500 dinara
- Inspekcija rada je tokom 2025. utvrdila propuste kod 17 poslodavaca: za deo maloletnika nisu postojali ugovori, saglasnost roditelja ni zdravstveni nalaz
- Najčešće nepravilnosti su rad bez prijave i obuke, kao i angažovanje na poslovima sa većim rizikom, iako zakon ograničava rad maloletnika na 35 sati nedeljno
Od slaganja robe u buticima, maloprodaji i rada u ugostiteljstvu do pomoćnih poslova na gradilištima, maloletni radnici u Srbiji deo su zvaničnog tržišta rada.
Dok jedni žele da zarade za svoje potrebe i steknu prvo radno iskustvo, drugima je taj novac važan za kućni budžet.
Mladima iz posebno osetljivih grupa može predstavljati pokušaj da nađu izlaz iz siromaštva.
Ipak, podaci Inspektorata za rad pokazuju da se iza prilike za zaradu kriju i ozbiljni rizici. Opasnost da budu izloženi nebezbednim uslovima, radu bez ugovora ili drugim oblicima zloupotrebe.
Tokom 2025. godine u kontrolama je zatečeno nekoliko radnika za koje poslodavci nisu obezbedili odgovarajući ugovor. Ili je nedostajala pisana saglasnost roditelja i nalaz nadležnog zdravstvenog organa.
Koliko mladih uzrasta od 15 do 17 godina radi, gde najčešće, koliko mogu da zarade i ko brine o tome da njihova prva radna iskustva ne budu plaćena ugrožavanjem prava i zdravlja?
Različite brojke
U Jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) postoje registrovane prijave na osiguranje po osnovu radnog odnosa za ukupno 495 lica starosti od 15 do 18 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2025. godine, zaposlenih u starosnoj grupi 15 do 17 godina bilo je nešto više od 900. To je 0,04% ukupne registrovane zaposlenosti.
Tokom 2024. taj broj bio je sličan.
Bio je nešto više od 1.000, odnosno 0,04% ukupne registrovane zaposlenosti, identično kao i 2025.
Maloletni radnici u sve većem broju na evidenciji NSZ
Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u septembru 2026. godine, prijavljeno je ukupno 1.583 maloletnih lica. U odnosu na prethodni mesec broj evidentiranih maloletnih lica povećan je za 51. Tačnije za 3,3%, a u odnosu na septembar 2025. godine broj je povećan za 34 lica, odnosno za 2,2%.
U periodu od 2024. do 2026. godine, najveći broj zapošljavanja maloletnih lica realizovan je za zanimanja konobara. Zatim za posao manuelnog radnika u prehrambenoj industriji, prodavca u maloprodaji, kuvara, prodavca mešovite robe, pomoćnika kuvara i frizera.
U 2026. zapošljavanje maloletnih lica bilo je najveće na poslovima sortirera voća/povrća, čistača ulica/parkova i komunalnih radnika na odnošenju smeća, pokazuju podaci NSZ.
Uslovi za zapošljavanje mladih koji nisu punoletni
Na evidenciju NSZ mogu se prijaviti lica sa navršenih 15 godina života bez obzira na kvalifikaciju (bez završene osnovne škole, sa završenom osnovnom školom, ukoliko su ranije završila trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu).
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života razlikuje se u odnosu na punoletna.
Može isključivo da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojitelja ili staratelja, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje.
Za zasnivanje radnog odnosa licu mlađem od 18 godina života neophodan je i nalaz nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Put do prvog posla nije za sve jednak. Samo postojanje ugovora ili posredovanje omladinske zadruge, što je i najčešći model angažovanja ne bi trebalo da bude jedino merilo bezbednog angažovanja.
Koje poslove maloletni ne smeju da rade
Treba imati u vidu da maloletnici ne smeju da obavljaju naročito težak fizički rad. Njihovo radno vreme ne može biti duže od 35 sati nedeljno, odnosno osam sati dnevno. Zabranjeni su prekovremeni rad i, uz zakonom propisane izuzetke, noćni rad.
Da ovi uslovi nisu samo formalnost pokazuju i podaci Inspektorata za rad.
Izveštaji za period od 2023. do 2025. ukazuju na to da se maloletnici angažuju u različitim delatnostima. Najčešće u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu i poljoprivredi, pri čemu se ponavljaju propusti poslodavaca u primeni zakonskih mera zaštite.
Najčešće nepravilnosti odnose se na rad bez zaključenog ugovora. Takođe i nepribavljanje pisane saglasnosti roditelja i nalaza nadležnog zdravstvenog organa, kao i na neprijavljivanje na obavezno socijalno osiguranje.
Rizik od povreda
Posebno zabrinjava angažovanje maloletnika na poslovima koji nose povećan rizik od povreda i ugrožavanja zdravlja. Kao i noćni rad u ugostiteljstvu i izostanak obuke za bezbedan i zdrav rad.
Inspekcija rada je na utvrđene nepravilnosti reagovala podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka. Zatim donošenjem rešenja i naloga za otklanjanje nepravilnosti, zabranom rada i zabranom daljeg angažovanja maloletnika do ispunjenja zakonskih uslova.
Ipak, ponavljanje istih povreda propisa tokom posmatranog perioda ukazuje da problem nije samo u formalnom nepoštovanju procedure zapošljavanja, već i u nedovoljnoj zaštiti maloletnih radnika od nebezbednih uslova rada i mogućih zloupotreba od strane poslodavaca.
Budući da smo uskraćeni za konkretne odgovore na postavljena pitanja, iz izveštaja inspektorata koji se može naći na sajtu te institucije može se videti podatak da je konkretno tokom 2025. u 17 inspekcijskih nadzora kod 17 poslodavaca zatečeno 18 maloletnika na radu.
Maloletni radnici i posao na građevini
Njih 14 njih imalo je 17 godina, a četvoro 16 godina.
Među njima bilo je mladih angažovanih u ugostiteljstvu i trgovini (što je zakonski dozvoljeno), ali i na pomoćnim građevinskim poslovima. I to kao tesari, na poslovima pomoćnog keramičara i radnika na postavljanju behaton ploča.
Maloletnici su tokom inspekcijskih kontrola zatečeni i u servisu za održavanje motornih vozila i pekari.
Posebno zabrinjava podatak da za devet od ukupno 18 zatečenih maloletnika tokom 2025. poslodavci nisu zaključili ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa Zakonom o radu. Nisu pribavili ni pisanu saglasnost roditelja i odgovarajući nalaz zdravstvenog organa.
Inspektori rada su u oblasti radnih odnosa podneli ukupno 14 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca. Doneli su jedno rešenje, 17 naloga na zapisnike, koji se odnose na zasnivanje radnog odnosa sa licem mlađim od 18 godina i podnošenje prijave na obavezno socijalno osiguranje, na pribavljanje saglasnosti roditelja, na pribavljanje nalaza nadležnog zdravstvenog organa i prestanak angažovanja maloletnih lica do ispunjenja zakonom propisanih uslova.
Takođe i četiri rešenja o prestanku rada maloletnog lica dok se ne pribavi saglasnost roditelja. Kao i nalaz nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je maloletno lice sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje, kao i zabrana rada licu mlađem od 18 godina na poslovima na kojima se obavlja naročito težak fizički rad ili rad na velikoj visini.
U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, inspektori rada su doneli četiri rešenja sa nalogom za otklanjanje utvrđene nepravilnosti. Takođe i četiri rešenja o zabrani rada jer nije izvršena obuka zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, a podneli su i četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Šta su još utvrdili inspektori
Ni podaci za 2024. ne ukazuju na to da je problem zanemarljiv. Inspekcija rada je tokom 16 nadzora kod 16 poslodavaca zatekla 18 maloletnih radnika. Među njima su bili konobari, pomoćnici kuvara, prodavci, radnici u proizvodnji.
Takođe i maloletnik angažovan na pomoćnim građevinskim poslovima.
Problem je što je u sedam slučajeva poslodavci nisu zaključili odgovarajući ugovor. Kod još jednog maloletnika ugovor postojao, ali prijava na obavezno socijalno osiguranje nije bila podneta.
Za osam mladih iz ove grupe nisu pribavljeni ni pisana saglasnost roditelja ni odgovarajući nalaz zdravstvenog organa. Inspektori su, između ostalog, zabranili noćni rad jednom maloletniku zaposlenom na poslovima šankera.
U slučaju petnaestogodišnjaka angažovanog na građevinskim poslovima naložena je zabrana rada zbog propusta u obuci za bezbedan rad i obezbeđivanju lične zaštitne opreme.
Ovi podaci ukazuju na konkretne slučajeve kršenja propisa, ali ne predstavljaju potpunu sliku rada maloletnika u Srbiji.
Treba imati u vidu da se broj zatečenih mladih odnosi na sprovedene nadzore. Ne na sve maloletnike koji rade, dok iz samog broja kontrola nije moguće zaključiti koliki procenat poslodavaca krši zakon.
Ipak, činjenica da su inspektori u obe posmatrane godine utvrdili nepravilnosti u vezi sa ugovorima, saglasnostima roditelja, zdravstvenim pregledima i bezbednošću na radu, pokazuje koliko je važno da se zakonska zaštita primenjuje i u praksi.
Prilika da se mladi osamostale prvo preko zadruga
Za mlade koji prvi put ulaze na tržište rada, posao bi trebalo da bude prilika za osamostaljivanje, sticanje iskustva, a ne izvor dodatnog rizika. Izazov je zato dvostruk: omogućiti mladima da rade i zarade. Istovremeno obezbediti da njihova prava, zdravlje i obrazovanje ne budu cena tog prvog koraka ka samostalnosti, kažu sagovornici.
Kako kažu u zadrugama koje smo kontaktirali, one beleže sve veće interesovanje mladih za povremene poslove. Naročito tokom vikenda i školskih raspusta.
Prema podacima omladinskih zadruga Indeks i Bulevar, mladi uzrasta od 15 do 17 godina najčešće se angažuju na lakšim pomoćnim poslovima. Poput deklarisanja, pakovanja i slaganja robe u prodavnicama i knjižarama, kao i u promotivnim aktivnostima.
Za ovakve poslove uglavnom nije potrebno prethodno iskustvo. Angažovanje, kako kažu, traje ili po nekoliko dana, tokom vikenda ili za vreme raspusta.
Satnica do 500 dinara
Neto satnica za poslove na kojima se angažuju mladi kreće se od 396 do 500 dinara. Zavisi od vrste posla i lokacije. U Omladinskoj zadruzi Indeks ističu da se dnevnica za isti posao ne razlikuje po osnovu godina, već da konkretna zarada zavisi od vrste angažovanja i dogovorenih uslova.
Slika nije ista za sve mlade. Dok je za deo srednjoškolaca posao način da obezbede novac za sebe, izlaske, odeću, tehniku ili putovanja, drugi žele da steknu radne navike. I postanu finansijski samostalniji.
Selena Timotijević iz zadruge Indeks kaže da maloletnici ipak rade i interesuju se za lakše fizičke poslove. To im omogućava da se upoznaju sa radnim obavezama i steknu prve radne navike. Ipak, podseća da svaki angažman mora biti primeren njihovom uzrastu i u skladu sa zakonskim ograničenjima.
Šta traže poslodavci
Kada je reč o tome šta poslodavci traže kada žele preko zadruge da angažuju mladu osobu, ona navodi da uglavnom traže raspoloživost, a ne nužno određenu starosnu grupu.
Mladima se često nude poslovi koji podrazumevaju kraće angažovanje, fleksibilne smene ili mogućnost rada tokom školskih raspusta i vikendom.
Ipak, ne može se reći da poslodavci za ove poslove traže isključivo maloletnike. Kada je reč o osobama mlađim od 18 godina, presudni su zakonski uslovi i bezbednost konkretnog posla.
Mladi se prijavljuju za konkretne oglase i angažuju u skladu sa dogovorenim uslovima. Kod srednjoškolaca je naročito važno da se radno vreme uskladi sa školskim obavezama. Kao i da se poštuju sva ograničenja koja važe za maloletnike, navodi sagovornica.
Angažovanje preko omladinske zadruge
Poslodavci sa kojima zadruga Bulevar sarađuje, poštuju Zakon o radu i sve propise koji iz istog proističu, navode u ovoj organizaciji. Kako kažu, do sada nije bilo slučajeva da poslodavci krše Zakon o radu kada angažuju mlade preko zadruge.
Najveća i najbrojnija ponuda poslova za maloletna lica (ali i za punoletna) su uglavnom na teritoriji Beograda i okolini. Najveći broj maloletnih lica radi samo tokom raspusta. To su uglavnom poslovi slaganja robe u buticima gde su omladinci radili preko raspusta pa u dogovoru sa poslodavcem nastave da rade kada i ukoliko su slobodni u toku meseca.
To obično bude jedan dan vikenda.
- Naša saznanja su da mladi rade da bi bili korisni, osetili neku vrstu samostalnosti. Jedan broj mladih se zapošljava kako bi pomogli roditeljima i povećali kućni budžet - dodaju.
Osetljive grupe mladih
Postoje i oni kojima je ta zarada pitanje opstanka.
Centar za integraciju mladih kroz Program podrške u zapošljavanju pomaže mladima u uličnoj situaciju i mladima iz osetljivih grupa. Kako se radi o maloletnim licima poslovi koje im biraju su uvek u skladu sa njihovim školskim obavezama i mogućnostima, navode u ovom centru za Forbes Srbija.
- Svesni smo da im je potreban izvor prihoda i zato biramo poslove koji nude određenu fleksibilnost, povremene, part-time ili rad vikendom - kaže Jasna Bratičević iz Centra za integraciju mladih.
Do sada su to bili poslovi u ugostiteljstvu, rad u muzejima, u hotelima, velikim trgovinskim lancima, kompanijama i specifični poslovi za profile (frizer, automehaničar, pedikir i slično).
Procedura je takva da najpre predstavnici centra kontaktiraju poslodavca, upoznaju ga sa situacijom u kojoj je mlada osoba trenutno i prate ceo proces zapošljavanja.
- Pažljivo ulazimo u proces zapošljavanja i na taj način mogućnost zloupotrebe svodimo na minimum, a svaki potencijalni problem se trudimo da preveniramo jer smo u stalnom kontaktu sa mladima koji rade, ali i sa poslodavcima. Ono što je sigurno je da, imajući u vidu tržište rada i nepoštovanje zakona u svim segmentima društva u kom živimo, postoji mnogo zloupotreba ili zanemarivanja prava maloletnih osoba koje se zapošljavaju - dodaje.
Važna podrška
Specifičnost mladih u uličnoj situaciji je ta da usled života u ekstremnom siromaštvu, ukoliko podrška izostane, često biraju poslove koji nisu u skladu sa njihovim godinama. Na njima su u riziku i od zloupotrebe i po fizičko zdravlje, navodi sagovornica.
U okviru organizacije pružaju podršku i mladim migrantima i tražiocima azila. Veliki broj među njima ima potrebu za podrškom i suočava se sa sličnim izazovima kao i mladi u uličnoj situaciji.
Trenutno imaju nekoliko mladih migranata koji su uz podršku Programa dobili posao. Mladi iz migrantske populacije su angažovani na istim poslovima kao i mladi iz ostalih osetljivih grupa u Srbiji, dodaje Bratičević.
Zloupotrebe i maloletni radnici
Što se zloupotreba tiče, o njima dobijaju saznanja samo posredno, ne od korisnika jer za njih pažljivo biraju okruženje i poslodavce.
Najčešće se radi o neformalnim poslovima, recimo na građevini, gde radnici nisu prijavljeni, isplata je na ruke (nekada i izostane). Takođe i obuka i bezbednost radnika često se zanemaruju.
Češći je primer da mladi rade u ugostiteljskim ili maloprodajnim objektima.
Ipak, kako nam kažu u jednoj poznatoj poslastičarnici, u svojim objektima u Beogradu i Novom Sadu retko angažuju mlade od 15 do 18 godina. Izuzetak su mladi poslastičari koji završe svoje trogodišnje školovanje pre navršenih 18 godina.
Zapošljavaju se u proizvodnji sa 35-časovnim nedeljnim radnim vremenom, u skladu sa Zakonom o radu.
Ukoliko postoji interesovanje za rad preko omladinske zadruge mlađih od 18 godina, a kandidati odgovaraju njihovim zahtevima, angažuju ih prevashodno na pomoćnim poslovima.
Uglavnom tokom raspusta i plaćaju se po satu, kaže nam vlasnik. Ističe da se strogo vodi računa o ograničenju od 35 sati nedeljno.
Regrutacija i iskustva poslodavaca
Njihova iskustva u radu sa mladima su različita.
- Proces regrutacije između ostalog podrazumeva i inicijativu mladih te u obzir svakako dolaze mladi sa stečenim radnim navikama i dobrim kućnim vaspitanjem - navode u ovom objektu.
Nova zapošljavanja, a naročito na radnim mestima koja zahtevaju kontinuitet rada i stručnost, ne mogu da se zamene radom mlađih od 18 godina, niti tome, kako kaže vlasnik, pribegavaju.
- S druge strane, ukoliko imamo potrebu za kratkoročnim angažovanjem, najviše se oslanjamo na omladinsku zadrugu zbog fleksibilnosti i brzine pronalaženja kandidata, s tim što se u najvećem broju slučajeva angažuju studenti - dodaje sagovornik.
Kako kaže još jedan ugostitelj, mlade spod 18 godina isključivo angažuju na pomoćnim poslovima - kao pomoćni konobar, šanker, perač sudova…
Nedovoljno inspektora
Rad podrazumeva četiri sata dnevno u prvoj smeni. Ipak, nije siguran da li bi dodatno zaposlio nekog od mladih, jer kako kaže nije zadovoljan njihovim odnosom prema poslu.
- Mladi sve shvataju olako, ne poštuju hijerarhiju - kaže ne skrivajući nezadovoljstvo. Dodaje da, kako nema dovoljno inspektora rada, primećuje da neki poslodavci i objekti to zloupotrebljavaju time što angažuju mlade i u noćnim smenama, pre svega u klubovima.
Jedna od devojaka koja je radila preko omladinske zadruge kaže da su poslodavci iz onoga što je imala priliku da iskusi na više radnih mesta uglavnom poštovali propise.
Dosta njenih drugara, mladih srednjoškog uzrasta, radi u kafićima i poslastičarnicama, kao i poslovima slaganja robe u maloprodajnim objektima nekoliko sati dnevno, ističe. Takve poslove je radila i ona.
Uglavnom kombinuju sa rasporedom časova u školi, a neki nastoje da rade i vikendom.
Biznis Kurir/ForbesSrbija