Menjaju se pravila za sezonce u Crnoj Gori: Nije u pitanju samo plata već i ove beneficije van sezone
- Crna Gora uvodi status stalnog sezonca kako bi sezonski poslovi trajali tokom cele godine, a zakon je još u skupštinskoj proceduri
- Predlog predviđa platu, staž i osiguranje zimi za domaće nezaposlene, studente i penzionere, uz naknadu od oko 108 evra koju bi davala država
- Poslodavci traže da se model prilagodi tržištu rada, dok privredi leti i zimi nedostaje između 20.000 i 25.000 sezonskih radnika
Sezonski rad u Crnoj Gori više neće trajati samo od maja do septembra, bar ne na papiru. Uvođenjem statusa stalnog sezonca do kraja godine, država će pokušati da već od narednog leta, po uzoru na Hrvatsku, sezonske poslove pretvori u stabilne angažmane tokom cele godine za domaće radnike. Hrvatska je, međutim, odustala od tog modela zbog sve većeg uvoza strane radne snage.
Dok privrednici pred svaku sezonu teško pronalaze radnike, nadležni godinama obećavaju rešenje kroz uvođenje stalnog sezonca. Zakon koji to predviđa još nije usvojen, a od februara se nalazi u skupštinskoj proceduri.
- Ono što očekujemo jeste da se do kraja godine taj zakon usvoji, što bi značilo da sledeću letnju sezonu dočekujemo spremni sa tim propisom, kako bismo videli kakvi će biti njegovi efekti i kako će se primenjivati u praksi - kaže načelnik Direkcije za radne odnose Marko Ćipović.
Šta kaže zakon?
Zakon predviđa platu, radni staž i osiguranje tokom zimskih meseci za domaće nezaposlene, studente i penzionere. Osiguranje bi plaćao poslodavac, dok bi naknadu od oko 108 evra obezbeđivala država. Iako podržavaju svako rešenje koje bi im pomoglo da smanje nedostatak radnika, poslodavci smatraju da bi celokupan trošak angažovanja stalnog sezonca trebalo da snosi država. Sporan im je i iznos same naknade.
- Čak i da mu ponudite sada predviđeni iznos minimalne zarade, odnosno ono što je premijer predstavio, ako dobije veću ponudu u Hrvatskoj, Albaniji, Srbiji, Austriji, Nemačkoj ili negde drugde, otići će. To je promenljiva situacija. Ne može se pronaći idealno rešenje - kaže Suzana Radulović iz Unije poslodavaca.
To potvrđuje i primer Hrvatske, od koje je Crna Gora preuzela ovaj model. Hrvatska ga je, međutim, primenjivala više od deset godina. Iako priznaju da su delimično uspeli da zadrže domaće radnike, suočili su se i sa drugim problemom.
- Pojavila se velika potreba za uvozom strane radne snage, što je smanjilo pritisak da se primenjuje mera stalnog sezonca. Osim toga, ta mera bila je administrativno prilično složena, a koristi od nje bile su sve manje. Zbog toga se na kraju od nje odustalo - kaže direktorka Udruženja poslodavaca Hrvatske Irena Veber.
Kakav je plan u Crnoj Gori?
Dok poslodavci pozivaju da se predloženi model prilagodi stanju na tržištu rada, u Ministarstvu tvrde da ne odustaju od uvođenja stalnog sezonca. Objašnjavaju i kako bi ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, predviđeno predloženim modelom Evro, moglo da utiče na ovaj sistem.
- S obzirom na to da je reč o posebnom modelu penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno osiguranju u produženom trajanju, primenjivaće se odgovarajući propisi koji se odnose na poreze i doprinose. Da li će biti potrebno da se nešto u međuvremenu uskladi, ostaje da analiziramo - objašnjava načelnik Direkcije za radne odnose Marko Ćipović.
- Potreban je čitav paket usklađenih mera. To podrazumeva povezivanje obrazovnog sistema i tržišta rada, aktiviranje domaćih radnika i boljeg korišćenja domaće radne snage, kao i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju te ljude. Ako sve to ne da odgovarajuće rezultate, onda treba pojednostaviti procedure za zapošljavanje stranih radnika, koji su neophodni privredi da bi mogla da posluje - dodaje Radulovićeva.
Crnogorskoj privredi tokom letnje i zimske turističke sezone hronično nedostaje između 20.000 i 25.000 sezonskih radnika, dok je Vlada za ovu godinu utvrdila kvotu od gotovo 29.000 dozvola za privremeni boravak i rad stranih državljana.
Biznis Kurir/RTCG
