Zimnica za džabe! Ovaj proizvod smo zaboravili, ako hoćete da uštedite - evo tajne starih domaćica
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Slatko od šljiva predstavlja najjeftiniju zimnicu, jer su šljive u sezoni vrlo povoljne, a puna tegla košta oko 150 do 200 dinara.
- Tradicionalni recept vraća se u kuhinje kao domaći proizvod bez aditiva i konzervansa, uz ukus koji podseća na bakin špajz.
Ipak, naše bake su dobro znale šta rade kada su u špajz spremale tegle sa posluženjem za goste koje se topi u ustima. Dok se danas bacamo na skupe džemove i egzotiku, zaboravili smo na apsolutnog kralja kućnog budžeta i tradicionalnog gostoprimstva – staro dobro slatko od šljiva.
Ovaj božanstveni delikates, koji se nekada služio gostima uz čašu hladne vode i kafu, danas je nezasluženo skrajnut u drugi plan modernog načina života.
Dok mlađe generacije misle da je pravljenje slatkog neka viša fizika rezervisana samo za iskusne starice, istina je sasvim drugačija. Šljive su svake jeseni u Srbiji toliko jeftine da ih često ima u izobilju po voćnjacima, pa vas priprema ove zaboravljene poslastice košta prava sitnica.
Odakle šljive u špajzu i zašto smo ih zaboravili
Srbija je zemlja šljiva, a naše bake su svaku jesen dočekivale sa punim šerpama plavog zlata koje je rađalo u svakom dvorištu. Slatko od šljiva nekada je bilo obavezni deo svakog dočeka gosta, simbol kućne domaćinske časti i znak pažnje koji se ne odbija. Vremenom, kako su na tržište stigle brze čokoladice, kupovni keksi i industrijski slatkiši, tradicionalno slatko počelo je da gubi trku u našim kuhinjama.
U staroj Jugoslaviji i decenijama pre nje, umeće pravljenja slatkog bio je glavni test za svaku mladu devojku koja ulazi u kuću. Smatralo se da domaćica koja ne ume da skuva bistro slatko u kojem su plodovi ostali celi i neoštećeni nije položila ispit zrelosti. Srebrni poslužavnik, mala činijica, kašičica, čaša hladne vode i kristalna činija sa slatkim bili su svetinja svakog dobrog domaćinstva.
Danas se ovaj trend na velika vrata vraća kroz povratak tradiciji i organskoj hrani, jer ljudi sve više cene domaće proizvode sa jasnim poreklom. Mlađe generacije ponovo otkrivaju zaboravljene ukuse i uče tajne od svojih baka, shvatajući da domaće ne mora da bude skupo. Slatko od šljiva ponovo zauzima ponosno mesto na policama špajza, dokazujući da neke vrednosti i ukusi jednostavno nikada ne izlaze iz mode.
Takođe, brzi tempo života i skupa kupovna hrana naterali su mnoge da se ponovo vrate korenima i provere šta to kriju stare sveske sa receptima. Kada se podvuče crta, ispostavlja se da su zaboravljeni recepti zapravo najjeftiniji lek za kućni budžet. Šljive u jeku sezone na pijacama koštaju minimalno, što ovu zimnicu čini najisplativijom investicijom za dugu i hladnu zimu.
Računica koja ruši mitove o skupoj zimnici
Kada pogledamo ekonomsku stranu naše priče, matematika je više nego jasna i ide u korist domaćih proizvoda. Kilogram jesenjih šljiva na pijacama može se naći po ceni od oko 60 do 100 dinara, dok je za kilogram šećera potrebno izdvojiti oko 110 do 120 dinara. Kada se sabere sve što je potrebno za turu od nekoliko tegli – malo vode, limun i šljive, računica pokazuje da vas puna tegla vrhunskog domaćeg slatkog izađe oko 150 do 200 dinara.
U poređenju sa kupovnim industrijskim slatkišima, čokoladama čija cena skače iz dana u dan ili skupim džemovima od 700 dinara po tegli, šljive su pravo ekonomsko čudo. Domaćice koje se odvaže da skuvaju makar nekoliko tegli slatka dobijaju vrhunski, prirodan proizvod bez ikakvih veštačkih aditiva i konzervansa. To je klasičan primer kako se uz minimalan trošak i malo truda dobija maksimalan kvalitet u kući.
Šta još domaćice kuvaju uz šljive
Naravno, šljive nisu jedino voće koje se koristi za pravljenje tradicionalnog slatkog u srpskim domaćinstvima tokom jesenjih dana. Kreativne domaćice, prateći stare običaje, često kuvaju i slatko od šljiva punjenih orasima, što predstavlja pravi mali praznični specijalitet za posebne goste. Pored toga, tu su i dobro poznata slatka od dunja sa orasima, smokava, pa čak i rendanih jabuka sa cimetom koje daju prepoznatljiv miris jesenjih dana.
Ipak, šljiva ostaje neprikosnovena zbog svoje dostupnosti, specifične strukture i tradicije koja se prenosi sa kolena na koleno. Dok se u modernim korpama nalaze uglavnom grickalice i industrijski slatkiši, miris vanile, limuna i ušuškanih šljiva iz šporeta vraća toplinu u svaki dom.
Koliko se tačno danas isplati kuvati slatko?
Gledano iz ugla modernog radnog čoveka koji jedva pronalazi vreme za odmor, postavlja se pitanje da li se uopšte isplati trošiti vreme na šporetu. Istina je da kuvanje slatkog zahteva malo strpljenja, pažljivo skidanje pene i proveru gustine sirupa da se voće ne bi raspalo. Međutim, taj proces mnogima danas služi kao savršena antistres terapija nakon naporne nedelje na poslu.
Kada se uzme u obzir da kuvate proizvod tačno po svom ukusu, bez skrivenih aditiva, jasno je da se svaki minut u kuhinji višestruko isplati. Domaćice koje praktikuju ovu tradiciju svedoče da im tegle traju cele zime i da nema lepšeg osećaja nego ponuditi gosta domaćim slatkom.
Tradicija kuvanja domaćeg slatka nesumnjivo čuva kućni budžet, imajući u vidu da police u modernim supermarketima i specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane šokiraju kupce cenama takozvanih "džemova sa karakterom". Dok se obične industrijske tegle mogu naći za par stotina dinara, organski i zanatski džemovi i slatka od šljiva bez dodatog šećera, često kuvani u bakarnim kazanima po starinskim recepturama sa dodatkom čokolade, cimeta ili orašastih plodova, dostizanjem cene od oko 700-800 dinara za teglu postaju pravi luksuz.
Ove visoke cene pravdaju se vrhunskim kvalitetom šljiva iz organskih voćnjaka, ručnom pripremom i odsustvom bilo kakvih veštačkih aditiva, ali za prosečnog kupca to predstavlja ozbiljan udar na novčanik. Zbog toga mnoge domaćice radije biraju da same zasuču rukave i skuvaju svoju zimnicu, jer za cenu jedne tegle kupovnog, fensi džema ili slatka mogu da napune čitavu police domaćim slatkom od šljiva i obezbede se za celu zimu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.