Preduslov za povećanje otpornosti na rizik od katastrofa jeste sinergija i koordinisano delovanje institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, službi civilne zaštite, ali i poslAovnog sektora, zaključeno je, između ostalog, na međunarodnoj dvodnevnoj konferenciji „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“, koja je pre nekoliko dana održana u Beogradu, a na kojoj je premijerno predstavljen Registar rizika od katastrofa.
Uz podršku EU, konferenciju je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Sektorom za vanredne situacije MUP Srbije i Fakultetom bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Kako bi pružila odgovor na pitanje kako da naša društva učinimo manje ranjivim na situacije poput poplava, klizišta, zemljotresa i šumskih požara, konferencija je okupila preko 50 istaknutih eksperata i ekspertkinja iz Srbije, regiona i evropskih zemalja.
Strateški projekti
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić istakao je u uvodnom obraćanju da su taj sektor i celokupni MUP intenzivno radili na unapređenju kapaciteta, prvenstveno donošenjem niza zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču upravo smanjenja rizika, prevencije, pripreme i odgovara na elementarne i druge nepogode.
- Ministarstvo je nizom strateških projekata, kao što su kontinuirani prijem novih pripadnika Sektora, podrška razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava i razvijanju jedinica civilne zaštite, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, obnavljanjem vatrogasnog voznog parka kroz nabavku i proizvodnju domaćih vatrogasnih vozila, umnogome podigalo lestvicu u ovoj oblasti i nastaviće još intenzivnije u tom smeru. Nesporna je činjenica da su klimatske promene nepokolebljive, više nije pitanje da li će se vanredne situacije dešavati već kada, i zato je veoma važno da se svi iz sistema zaštite i spasavanja, ali i celo društvo aktivira i uključi, da bismo što spremnije dočekali izazove koji nas očekuju - rekao je Čaušić.
On je naglasio da moramo da budemo spremni kao društvo i da pripremimo naše građane na ono što će nam se dešavati.
- Moramo da unapredimo preventivu, smanjenje rizika i uključivanje svih segmenata društva da radimo i kada se ništa ne dešava kako bi Srbija bila što bezbednija od prirodnih katastrofa - istakao je Čaušić i dodao da katastrofe negativno utiču na život ljudi, kvalitet životne sredine i predstavljaju rizik po ekonomsku i društvenu stabilnost, te da zbog toga Sektor za vanredne situacije MUP Srbije vredno radi na unapređenju čitavog sistema.
Aktiviranje broja 112
Šef sektora operacija III u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji Sakelaris Hurdas rekao je da projekat za smanjenje rizika od katastrofa koji sprovodi UNDP predviđa i rekonstrukciju objekta za obuku jedinica civilne zaštite u Kraljevu i nove zgrade za štab Sektora za upravljanje vanrednim situacijama.
- U istoj zgradi bi mogao da se smesti i centar 112 kako bi građanima pružio efikasniju i bržu hitnu pomoć. S tim u vezi EU je 2021. finansirala pripremu Jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112, njegov detaljan dizajn i analizu, koji su identifikovali neophodne korake da bi usluga bila u potpunosti operativna i u skladu sa standardima EU. Štaviše, projekat je ponudio Sektoru za vanredne situacije niz radionica i studijskih poseta različitim pozivnim centrima za hitne slučajeve u državama članicama EU. Nadam se da će vlasti dati prioritet aktiviranju broja 112 u narednim mesecima - dodao je Hurdas.
Goran Puzović, direktor JVP „Srbijavode“, naveo je da od 2014. godine nismo imali mirnu godinu sa vodama ni u Evropi, ni u svetu.
- Pojavljuju se nove bolesti kojih nije bilo ranije. Uništava se biljni i životinjski svet. Klimatske promene treba svesti na minimum i tako zaštiti sve ljude ovog sveta. JVP „Srbijavode“ aktivno rade na ulaganjima u podizanje stepena naše bezbednosti, doći ćemo do neke sigurnosti - istakao je Puzović.
Predstavljen Registar rizika
Na prvom panelu „Unapređenje nacionalnih sistema za smanjenje rizika od katastrofa“ Tristan Simonart, tim lider za međunarodnu saradnju u oblasti civilne zaštite Generalnog direktorata za evropske poslove civilne zaštite i humanitarne pomoći (DG ECHO), istakao je da postoje tri glavne inicijative koje će omogućiti da se bolje izborimo sa katastrofama.
- Prva inicijativa se odnosi na smanjenje rizika od katastrofa kada je reč o zemljotresima i zdravstvenim krizama na period od četiri godine. Druga inicijativa se odnosi na mapiranje glavnih rizika u više zemalja za period od najmanje tri godine, dok treća inicijativa podrazumeva podršku civilnoj zaštiti i njenom radu - precizirao je Simonart i dodao da „UCPM mehanizam koristi skup alatki koje su na raspolaganju svim državama članicama“.
- Srbiju gledamo kao budućeg lidera u regionu koji ima odlične kapacitete koji mogu doprineti mreži - kaže Simonart.
U okviru dela rezervisanog za predstavljanje Registra rizika Darko Vučetić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda Srbije, istakao je da je Registar rizika od katastrofa rezultat rada više od 100 ljudi.
- Najavili smo da ćemo postati platforma za informisano odlučivanje na osnovu geoprostornih informacija. Registar rizika ima fokus na povezivanju podataka koji su neophodni za prevenciju i sanaciju i služi kao podrška kompleksnom sistemu za zaštitu od katastrofa. Srce celog sistema je aktivni geoportal koji ima različit set podataka koji je povezan sa svim katastrima i daje mogućnost da u svakom trenutku imate validne podatke. Imate informacije o javnim ustanovama, školama, a i set o zdravstvenim ustanovama i njihovim kapacitetima. Imamo putnu infrastrukturu, imamo mapirane i locirane podatke o lukama, helidromima, aerodromima - kaže Vučetić.
Ekonomska dimenzija
Tokom drugog dana konferencije održane su diskusije o tome šta su adekvatne mere prevencije koje mogu da povećaju spremnost privrede, zdravstvenog sistema i lokalnih samouprava na katastrofe, ali i izgradnji otpornosti društva na klimatske promene.
U okviru ekonomske dimenzije, govoreći o tome kako da privredu učinimo otpornom na katastrofe, putem video-linka uključila se Zuzana Stanton Gedeš, viši specijalista za upravljanje rizikom od katastrofa iz Svetske banke. Ona je prezentovala projekat „Ekonomika za prevenciju i spremnost na katastrofe, investiranje u upravljanje rizicima od elementarnih i drugih nepogoda“.
- Bavili smo se mogućim jazom u finansijama na nivou EU. Utvrdili smo da uticaj velikih katastrofa može da iznosi između sedam i 17 odsto BDP u zavisnosti od scenarija. Svake godine postoji 10 odsto mogućnosti zemljotresa ili druge nepogode na teritoriji EU, tako da se budžet u zemljama EU mora popuniti. Jaz je moguć u visini od 10 do 50 milijardi evra - istakla je ona.
Zdravstvena dimenzija
Mr Miljan Rančić, nacionalni koordinator za vanredne situacije i implementaciju Međunarodnog zdravstvenog pravilnika u Kancelariji Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, u okviru zdravstvene dimenzije, istakao je da je „svaka vanredna situacija u većoj ili manjoj meri zdravstvena situacija“.
- Sada je kovid, pa to samim tim i jeste zdravstveni problem. Međutim, kada pričamo o poplavama, jasno je da vi vrlo brzo treba da obezbedite veliku količinu bezbedne vode za piće, dovoljne količine zdravstveno bezbedne i nutritivno bogate hrane, sanitizaciju, tako da opet zdravstveni razlozi bivaju u fokusu odgovora.
Klimatske promene
Direktor istraživanja sa Instituta za mediteranske šumske ekosisteme Helenske poljoprivredne organizacija DIMITRA dr Gavril Ksantopulos upozorio je da šumski požari divljaju širom sveta.
- Požara ima čak i na Grenlandu. Situacija se pogoršava i sve veći broj katastrofa nas napada. Proizvođači protivpožarne opreme pojačavaju kapacitete. Proizvode se i dronovi za vazdušno gašenje požara. Rezultati su tu, ali ne onakvi kakve bismo želeli. Imamo rastući trend oblasti koje su izgorele, a trošimo mnogo više sredstava kako bismo povećali opremljenost naših vatrogasaca.
Izgradnja otpornosti na lokalu
Načelnik odeljenja za odbranu i vanredne situacije Grada Kruševca Dušan Todorović, govoreći o veštini lokalnih samouprava za adaptaciju na klimatske promene i održivi razvoj, istakao je da one treba da budu posebno evidentirane.
- One obuhvataju problem regiona i zato je važna saradnja lokalnih samouprava. Potrebno je umrežavanje zbog zaštite šireg regiona sa zajedničkim problemom. Problem ljudstva je veliki, jer ne možete bez ljudi da pokrenete nikakvu intervenciju. Glavne nepogode koje pogađaju grad Kruševac su šumski požari, klizišta, bujične poplave i olujno nevreme. To sve pokušavamo preko lokalnih i nacionalnih institucija preventivno da sprečimo. Osim lokalnih samouprava, potrebno je i umrežavanje slivova.
Zoran Dizdarević, v. d. pomoćnika direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, istakao je da su poplave iz maja 2014. bile važan događaj koji je uticao na podizanje svesti o tome da zaštita od prirodnih katastrofa nije na zavidnom nivou:
- Programi koji su tada doneti zadržani su u našem sadašnjem zakonu. Jedna od ključnih mera prevencije jeste otpornija infrastruktura. Od 2014. shvatili smo da ne treba samo da obnavljamo ugrožene objekte nego i da ulažemo u preventivu onih objekata koji su pod mogućnošću da budu oštećeni u nekim narednim događajima. Saradnja jedinica lokalne samouprave je neophodna za svaki aspekt odbrane od prirodnih katastrofa.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“. U okviru ove inicijative 13. i 14. oktobra 2022. godine održana je međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“.
MONOGRAFIJA KAO REZULTAT KONFERENCIJE
Zbornik radova za studente, stručnu javnost i građane
l Glavni zaključci konferencije biće iskorišćeni za izradu monografije koja će postati deo redovnog nastavnog plana i programa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, čime će se unaprediti kvalitet obrazovanja budućih stručnjaka u ovoj oblasti.
Zbornik radova će, pre svega, biti namenjen studentima Fakulteta bezbednosti, naučnoj i stručnoj javnosti, ali i građanima.
Jelena Vukić
