Ko ne pojede sve iz tanjira plaća kaznu: Gosti "poludeli" zbog novih pravila u restoranu, vlasnik ne odustaje

Naše oči su ponekad veće od naših stomaka, pa kada ogladnimo u restoranima, često naručujemo veliku količinu hrane koju ne možemo da pojedemo. Kod kuće lako možemo ostatke hrane pretvoriti u sutrašnji ručak, ali u restoranima i oni često završe u kanti za otpatke. Da bi sprečili bacanje hrane, restorani širom sveta smišljaju neobična i kreativna rešenja. Od kazni za prepune tanjire do javnih frižidera - donosimo vam najzanimljivije trendove koji menjaju način na koji jedemo.

 Zapravo, neka jela iz ovih zemalja su dizajnirana da se jedu na ovaj način. Međutim, kako se svet bori sa problemom bacanja hrane, neki restorani su odlučili da uvedu ovaj trend. Među njima je i čuveni Noma iz Kopenhagena, gde ovaj običaj neguju već skoro 15 godina.

"Jedi koliko možeš“ sa kaznama

U Hrvatskoj ovaj koncept nazivamo švedskim stolom, ali postoji razlika. Pravilo je jednostavno: platite određeni iznos i svako uzima koliko god želi hrane. Ali morate pojesti sve što vam je na tanjiru. Ako ostane hrane, biće vam naplaćeno dodatno. Ova strategija ima za cilj da spreči da vam oči budu gladnije od stomaka i da podstakne goste da uzmu koliko im je zaista potrebno.

Jedan primer dolazi iz Engleske. Pab „Star In“ naplaćuje 2,40 funti (2,78 evra) po tanjiru u slučaju da ostane hrane. Iako se restoran suočio sa mnogim kritikama zbog ovoga, vlasnik je rekao da neće odustati jer je glavni cilj smanjenje bacanja hrane.

Kazne za bacanje hrane

Kina se godinama suočava sa ogromnim problemom bacanja hrane. U jednom trenutku, rezultati su pokazali da se samo u Pekingu i Šangaju godišnje baci oko 18 miliona tona hrane.

Zato su vlasti odlučile da nešto preduzmu - uvele su zakon koji dozvoljava restoranima da naplaćuju mušterijama koje ostavljaju previše hrane. S druge strane, restorani koji varaju mušterije da naruče više nego što im je potrebno, sa ciljem da zarade dodatni novac, takođe mogu biti kažnjeni. Isto važi i za restorane koji sami bacaju velike količine hrane.

Zakon se pokazao veoma efikasnim jer je, pored toga što je uticao na ponašanje ugostitelja i potrošača, učinio bacanje hrane društveno neprihvatljivim i sramotnim.

Obroci sa nultim otpadom

Ovaj princip podrazumeva praksu u kojoj se čitav proces, od nabavke do serviranja, nastoji izbeći otpad. Hrana se kupuje direktno od proizvođača, a ostaci hrane se kompostiraju u sopstvenom komposteru restorana.

Prvi restoran koji je napravio ovaj korak je Silo iz Londona. Nakon otvaranja 2014. godine, postao je prvi restoran bez kanti za smeće. Dalje, vlasnik restorana objašnjava kako se ambalaža vraća dobavljačima ili reciklira, staklo se pretvara u posuđe, plastika u ukrasne predmete, a novi sastojci se stvaraju od ostataka fermentacijom.

Javni frižideri

U nekim gradovima Švajcarske postavljeni su takozvani javni frižideri ili "police za hranu“. One funkcionišu tako što građani i restorani tamo ostavljaju višak hrane kojoj se bliži rok trajanja, a svako ko je zainteresovan može da je uzme besplatno.

Najčešće su u pitanju voće, povrće, hleb i druge osnovne namirnice, tako da ponuda varira iz dana u dan. Iz bezbednosnih razloga, zamrznuti proizvodi, otvorene posude, gotova jela i alkohol su zabranjeni. Restorani i prodavci hrane moraju garantovati da je donirana hrana bezbedna, a švajcarski zakon dozvoljava konzumaciju zapečaćenih proizvoda do godinu dana nakon preporučenog datuma isteka roka trajanja. Inicijativa smanjuje bacanje hrane i pomaže onima kojima je to najpotrebnije.

Kako Hrvatska stoji sa ovim inicijativama?

Nažalost, većina ovih praksi još uvek nije zaživela u našoj zemlji, a brojke potvrđuju da su one itekako potrebne. Prema podacima Ministarstva ekonomije i održivog razvoja, Republika Hrvatska proizvodi 71 kilogram otpada od hrane po glavi stanovnika godišnje. Ovo je signal da svi, i restorani i domaćinstva, moraju biti pažljiviji u vezi sa tim kako koriste hranu. Koliko god restorani mogu smanjiti bacanje hrane boljim praksama, potrošači imaju podjednako važnu ulogu.

Biznis Kurir/ 24. sata. hr