Sela opštine Trstenik poznata su po proizvodnji voćnih sadnica, loze i kalemova i to je tradicija koja traje više od jednog veka. U jednom od tih sela, u Selištu, Dejan Jakovljević se poslednjih godina sve više opredeljuje za uzgoj nekih egzotičnijih biljaka, a među njima se nalaze i sadnice pistaća za koje se polako voćari opredeljuju i isprobavaju njihove reakcije na našu klimu.
Na gazdinstvu Jakovljevića, proizvođača sadnica u selu Selište kod Trstenika, već osam godina rastu pistaći. Na početku je sve to bilo eksperimentalno, tražile su se vrste koje bolje uspevaju kod nas, zatim i odgovarajuća podloga da bi danas proizvodili i do 3.500 sadnica pistaća.
- Jako je teško bilo da se nađe repro materijali, podloge, semena, naročito što uvoz nije bio dozvoljen, a pistać do ove godine nije bio čak ni na sortnoj listi u Srbiji, nije bio prepoznatljiv kao biljna kultura, tek je sada uvršten i nadamo se da će uskoro postojati i neke subvencije. Sam zasad, voćnjak, uopšte nije težak za odražavanje zato što nemaju puno bolesti, a i insekti ih ne napadaju zbog toga što imaju jaku aromu, neki miris između bora i citrusa, tako da odbijaju sve insekte, čak i divljač - kaže Dejan, proizvođač sadnica.
OD LAVANDE DO MARAKUJE
Pored pistaća u Dejanovom asortimanu nalaze se mnoge egzotične biljke iz različitih krajeva sveta. Tu su japanske jabuke i kruške, mini breskve, koja ima crvene listove.
- Zatim sadnice lavande, smilja, ruža stablašica, kineske urme, citrusi, limunovi, fortunele, bukvalno imamo 500 vrsta različitih sadnica. Na primer, gajimo i papaju, pa marakuju i to je stvarno retkost i ja ne znam da li neko uopšte još negde ima i proizvodi sadnice marakuje i video sam da je to nešto što ljudi traže - napominje ovaj proizvođač.
Jedna sadnica prodaje swe na našem tržištu za 1.400 dinara, a one koje se uzimaju su u razmeri 10 prema jedan za ženske u odnosu na muške, sade se uglavnom u rastojanju od četiri do pet i po metara. Preporučuje se sorta kerman koja je i do 80 odsto zastupljena u svetu.
- Uglavnom su to neki entuzijasti koji hoće da sade par komada, 10 do 15 sadnica i ljudi koji su već voćari i imaju neku proizvodnju lešnika i oraha. Ipak, još uvek su oprezni, pa za početak sade neke manje površine i taj koji se odluči neće da sadi odmah dva, tri hektara, nego proba 10 ili 15 ari, pa onda čeka narednu godinu da vidi kako će to da uspe. Uglavnom se plaše toga da li će pistać da prezimi kod nas, međutim, oni u Iranu zbog toga i rastu jer izdržavaju velike temperaturne amplitude, od minus trideset do plus pedeset stepeni - dodaje Jakovljević.
Iako su pistaći skromno ušli na naše tržište njihova cena se kreće između 15 do 20 evra u zavisnosti od klase, a kada su egzotične biljke u pitanju potražnja za njima raste.
kurir.rs/RTV
NE PROPUSTITE
